LJUBAV. VERA. NADA.

LJUBAV. VERA. NADA.

Prelep sunčan dan.

Prelepo plavo nebo sa ponekim oblakom na vidiku.

Divno poljsko rascvetalo ćveće.

Stojim na litici i spremam se da skočim u smrt.

Zovem se Ilija. Majka mi je dala to ime jer sam se rodio na praznik 02.08.1987.
Strogo se protivila kumovima jer su hteli da mi podare ime Svetislav.

''Majko hvala ti na svim naporima koje si dala da se zovem po tvojoj želji.''

U braku sam par godina. Živim sa ženom Marinom, imamo dvoje dece.

Mašu i Aleksandru. Živeli smo u slozi, sve do dana  kada je to odjednom prestalo. Kao da je svet stao. Krenule su rasprake iz čista mira, urlala je na mene bez ikakvog razloga. Gutao bih knedle po čitav dan i pitao sebe zašto se ovo sve meni dešava?

Deca bi se uplašila, jako.

Radim kao advokat, otvorio sam svoju kancelariju odmah po završetku studija u Beogradu.

Jako sam cenjen među svojim klijentima. Volim svoj posao, svoj život, ženu, decu, roditelji su me izveli na pravi put, svoju rodbinu i prijatelje. Jednog dana sam se probudio i shvatio da se osećam jako loše, bezvoljno. Prazno iznutra. Kao da moje srce uopšte ne kuca. Bio sam čovek bez emocija. Ustao sam, umio se, obrijao,obukao svoje novo odelo i krenuo sam prema nekom mestu gde ljudska noga nije kročila. Bio sam spreman da umrem. Da sam sebi presudim.

Taman kada sam smogao snage, jer sam očigledno bio kukavica koja nije mogla da se izbori sa problemima, već sam rešio da samom sebi presudim, začuh neki glas iza mene:

'' Hej ti! ''

O dovraga! Ko je sad to?! Da li me je neko pratio?

Okrenuh se polako.

- Da?

Bio je to neki čovek neopisive lepote. Visok, sa bradom, bez ijedne bore, bubuljice. Imao je prelepe plave anđeoske oči. Prelep osmeh sa blistavo belim zubima.

'' Hoćeš da skočiš? Umire ti se? Još si mlad! ''

- Da! Želim da umrem! I?!

 Ko si ti?

'' Oh ja sam Ljubav, osmehnu mi se. ''

- Ko? Ljubav? 

'' Aha. Znaš šta je ljubav? ''

- Pa.. ja.. pa da, da, znam.

'' Dušo, mislim da ipak ne zna.

Začu se sada drugi glas. Stvori se čovek odeven u plavoj boji. Takođe prelep. Oboje su imali oči koje se osmehuju. Nije skidao osmeh sa lica gledajući pravo u mene.

- Šta dođavola? Ko si sad' pa ti?!

'' Izvini, baš sam nepristojan. Ja se zovem Vera. Drago mi je da te vidim Ilija. "

- Vera? Pa ti si muško! Da li je ovo neka skrivena kamera nekog televizijskog programa?
Hajde izađite, provaljeni ste, ha ha.

'' Oprosti što te ometam u tvojoj predstavi, ali tamo nema nikoga. Samo smo mi ovde. ''

- Eheeejjj!!! A ja? 

Još jedan čovek izađe iz šumarka. Sav u belom, blistao je. 

'' Izvini molim te. Mislio sam da si na drugom zadatku, reče mu Ljubav. ''

-Ok. Ja sam ili lud ili počinjem da ludim. Ko ste vi ljudi? Zašto ste tako odeveni? Vi ste iz nekog cirkusa? Pustite me na miru! 

'' Nemoj samo da nas vređaš. Bolje se zapitaj zbog koga smo mi danas ovde.

Ko nas  je dozvao? Da li si nekada čuo za Ljubav, Veru i Nadu? ''

- Pa ja, da, mislio sam da ste vi ženskog roda. Moja baba ima sliku vas tri, ili vas troje, na zidu u spavaćoj sobi. Vi ste Svete mučenice, ljudi slave praznik u vašu čast, majka vam se zove Sofija ako se ne varam?

Svi troje počeše gromoglasno da se smeju.

" Ah vi ljudi, zaista ste genijani. Mi smo tri sile koje mogu da budu bilo kakvog oblika. Možemo biti ovaj kamen ovde, ili ona velika stena, eno tamo. Možemo biti sve što poželimo. Dolazimo svim ljudima koji nas iskreno dozovu. Svako od nas ima ulogu. Svako od nas ima za zadatak da u čoveku povrati ljubav - bez koje se ne može, veru - jer ste vi ljudi bez vere ništa, i na kraju nadu - koja, kako vi ljudi volite da kažete, umire poslednja. Dragi naš Ilija, da li si nekada stao ispred ogledala, pogledao sam sebe, i , možda popričao sa samim sobom? Da li ti se nekada vrate neke uspomene iz života, neke slike da ti prođu kroz misli? Ha? Bilo šta? '' 

- Vidite jako sam zatečen svim ovim, ne znam ko ste, ne znam šta ste, ne znam šta želite od mene? 

Vidite ja, ja sada prolazim kroz jako težak period. Moj i ženin odnos je jako promenljiv, na poslu je jako naporno, stalno klijenti zivkaju jer misle da svi njihovi problemi advokat može rešiti za jedan dan, sa prijateljima sa retko kada čujem, osećam čak da, progutao sam knedlu, me i deca ne vole...

'' Aha! , povika Ljubav. Tu sam te čekao dragi moj. Dozvoli mi da ti pokažem nešto. ''

Osetio sam se kao da lebdim, sve je oko mene nestalo, odjednom poznata ustanova ispred mojih očiju. Mašina i Aleksandrina škola.

- Šta ćemo mi ovde?

'' Dozvoli mi da ti pokažem. Gledaj i slušaj. ''

RAZGOVOR ILIJINIH KĆERKI.

- Nas tata ne voli, je l' da?

' Daj Aleks molim te, pa to nam je tata. '

- Ali ja ne osećam da nas on voli. Stalno je na poslu, kada dođe kući svađa se sa mamom, stalno se deru, jako su negativni. Nas i ne primete. Zar oni Mašo ne vide koliko nas to boli? Da li smo mi njima bitne? Zašto nas nekada ne zagrle i kažu nam da nas vole? Da li ti nedostaje to?

' Iskreno da, mislim da oni dvoje ne shvataju koliko smo nas dve nesretne kada se oni raspravljaju oko beznačajnih stvari, kada povise ton jedan prema drugom, kada mama isteruje tatu i proklinje dan kada ga je upoznala, jer da se oni nisu sreli ne bi bilo ni nas sada. '

- Bitno je da mi njih volimo. Sve će na kraju biti dobro, videćeš. 

Ilija je očiju punih suza posmatrao emotivan razgovor svoje dece.

 '' Da li sada dušo draga vidiš da nije sve tako crno? 

Tvoja deca te neizmerno vole. One odrastaju, bliznakinje su, vole jedna drugu, uvek su tu jedna za drugu. Dok ti i Marina samo tražite razlog svađi, ne vidite koliko tim negativnim energijama crpite volju sopstvenoj deci. Marina je divna žena, divna majka. Da li ti osećaš koliko te tek ona voli? Koliko se plaši da te ne izgubi? Pokušaj da je razumeš Ilija. I ako krene da urla na tebe, zagrli je čvrsto! Pokaži joj da si tu, da nigde nećeš otići, i ono najvažnije, reci joj 'VOLIM TE'. Kao i svojoj deci. ''

POVRATAK KOD  LITICE

'' Ala ste se vas dvojica zadržali, povika Nada. ''

Hajde Ilija. Reci Veri i Nadi šta si upravo naučio.

- Ovaj.. naučio sam da nisam osba koju niko ne voli. Da sam divan otac i suprug i da me sve tri neizmerno vole. Da trebam više vremena posvetiti svojoj deci i ženi. Volim ih.

'' Glasnije! '' povika Ljubav.

- Volim ih!

'' Još glasnije! ''

- VOLIM IH!!!! 

'' Moj mili dečače, da samo znaš koliko si poseban. Ponosim se tobom! ''

Ljubav me zagrli a potom nestade...

- Hej pa gde ode ovaj?!

' Zar misliš da samo ti imaš probleme, da si jedini? ' 

- Ne , samo, ovaj, hteo sam da mu kažem hvala.

' Ne brini. Čuo te je. '

Prišla mi je osoba po imenu Vera.

'' Koliko vere imaš u sebi? ''

- Mislim da dosta verujem u sebe.

'' A u druge? Da li veruješ drugim ljudima? Ili ih samo osuđuješ? Misliš da si najpametniji, nabitniji, najbolji? M? ''

- Pa ja ..

Uhvatio me je za ruku. Ponovo poznati osećaj lebdenja.

DROGERIJA U CENTRU GRADA 

- Šta dođavola tražimo ovde?

'' Prestani da stalno dozivaš Đavola i gledaj. Gledaj, slušaj i uči se na svojim greškama. ''

Tog dana sam bio jako nervozan i napet.

Klijenti su poludeli, telefon se usijao koliko su zvali.

Marina šalje hiljadu poruka kako joj je nestao šampon protiv peruti.

Ulazim u drogeriju sav izgubljen, prilazim jednoj radnici koja je bila jako mršava, delovala je kao da je pogubljena. Kao da nije znala gde se nalazi.

- Izvinite!

'' Da? ''

- Da li ste doručkovali danas?!

'' Molim? ''

- Napolju pada kiša! Gde se nalaze šamponi?!

'' Oh, ja, ja sam n.. ''

- Ha ha! Ko je tebe zaposlio majke ti?!

Gde ti je šef da vidi i čuje ovo?!

'' Izvinite ja nemam m... ''

- Ma prekini i ne oduzimaj mi vreme! Snaći ću se sam!

Pognute glave sam gledao i slušao samog sebe.

Mislim da sam se po prvi put zaista postideo.

Vratili smo se kod litice.

'' Da li je potrebno išta reći Ilija? 

Posramljeno sam gledao prema Veri.

Da li si svestan da je to bio Milenin prvi probni dan na poslu?

Da li si bio svestan da je sama hranila svoju porodicu?

Otac joj je smrtno bolestan, majka joj je umrla dok je bila jako mala.

Da li si svestan koliko je ona verovala, koliko se puta tokom dana molila da joj Bog usliši molitve, m? ''

Pognute glave i posramljen sam slušao ne verujući svojim ušima.

'' Dobila je otkaz Ilija. Nadam se da si sretan. 

Ukoliko danas ne ispuniš svoju ludost i ne skočiš sa te litice nadam se da si svestan šta moraš da uradiš. Zbogom! '' ljutito reče Vera i ode.

Tada sam shvatio koliko sam sudio drugima i da je to samo jedan od slučajeva gde sam samom sebi dao za pravo da budem sudija. Tada mi je prišla Nada ne skidajući osmeh sa lica.

'' Dragi moj Ilija, oprosti Veri. On je jako strog jer je ljut na vas ljude. Jako često izgubite veru u sebe, niste dovoljno hrabri da ispunite neki san, ne verujete sebi, sumnjate u druge. Znaš, to Veru jako pogađa. Ja te nikud' neću voditi. Samo ću ti prići, uhvatiti te za ruke i reći ću ti jednu stvar. Sada me slušaj pažljivo dečače moj. ''

TI.

DA TI.

TI SI INTELIGENTAN.

TI SI DIVAN.

TI SI OSOBA KOJA PUNO RADI.

KOJA SE TRUDI DA BUDE LEPO I SEBI I DRUGIMA.

ZATO NIKADA NE ODUSTAJ OD SVOG ŽIVOTA.

UČI NA SVOJIM GREŠKAMA I DOBIĆEŠ DOBRE REZULTATE U BUDUĆNOSTI.

ZABORAVI NA PROŠLOST, OSTAVI JE TAMO.

NAUČI DA ŽIVIŠ U SADAŠNJOSTI.

BUDI JAČA OSOBA.

DA! TI TO MOŽEŠ!

Počeo sam da plačem kao malo dete grlivši Nadu.

'' Moj dobri Ilija. Koliko su samo ponosni na tebe. Svi! Roditelji, prijatelji, porodica, svi!

Moja dobra dušo. Razgovor sve rešava, ne ovo. Ne ovaj način.

Kako se osećaš?

- Osećam mir. 

Unutrašnji mir.

Tako je lepo..

'' Vreme je da i ja krenem dalje dragi moj. ''

- Molim te nemoj!

'' Vidi ti njega, da ostanem uvek sa tobom? ''

- Da! Molim te. 

'' Ja sam uvek sa tobom ludice, samo zaviri unutar sebe i naćićeš nas troje. Ljubav, Veru i Nadu.
Imaš da odradiš par zadataka Ilija, ne zaboravi to.

Dugo smo ostali zagrljeni.

- Nado, Bog mi je svedok da je ovo moj najbolji dan u životu!

'' Ha ha ludice pa ti i ne veruješ u Boga. ''

- Hej od sada verujem! Čekaj malo. Kako si ti... ? 

'' Možda si upravo razgovarao sa Njim, nasmeja se, namignu mi i nestade... ''

Ilija je zahvaljujući svojim greškama naučio dosta toga.

Otišao je kući, ugledao Marinu i zagrlio ju je kao nikad' u životu. Plakao je, smejao se, vikao na sav glas kako je voli, molio je za oproštaj Marinu i decu, zakleo se kako će u budućnosti sve biti drugačije! Otišao je do drogerije, ispričao je šefu ceolokupni događaj i zamolio ga da Milenu vrati na radno mesto, što je i učinio.

'' Život nije samo imati dobre karte, već i dobro odigrati čak i kad su loše. ''

Priča zaštićena autorskim pravom.

Autor priče: Igor Ristovski

Instagram: @igor_witch

You Tube kanal: Igorove Recenzije