ŽIVOT DOKTORKE MARJANOVIĆ | Deo III

ŽIVOT DOKTORKE MARJANOVIĆ 

'' SRECA. Jedina vrata sto se zatvaraju iznutra. Da bi se otvorila, potrebno je skromno napraviti korak unazad. ''

- Soren Kierkegaard 

DEO III

Da li ste se nekad' zapitali zasto se nesto bas vama dogadja?
Zasto ne nekom' drugom?
Odgovor obicno ne znamo. Ljudi se obicno prepuste sudbini i teraju dalje.
Da li ste se nekad' pitali dokle mozete izdrzati tempo zivota kojim zivite?
Ukoliko ste bogati i imate sve, da li ste se zapitali koliko ce to trajati?
Ako ste se nekada ismejavali nekoj prljavoj baki koja prosi i moli vas za koji dinar kako bi kupila hleb, da li ste nekad' pomislili da jednog dana mozete doci na njen nivo?
Da ona dodje na vas nivo.
Nikada se ne rugajte tudjoj sreci ili nesreci. Sudbini.
Docice dan kada cete se hvatati za glavu i pitati se, '' Boze, zasto bas meni to da se desi? ''
Tada se osvrnite u proslost. Tamo leze odgovori.

'' Sretni smo samo onda kada od sutrasnjeg dana nista ne trazimo, a od danasnjega sa zahvalnoscu primamo ono sto nam nosi. ''

- Hermann Hesse 

Uskoro punim 39 godina.
Zene u tom dobu obicno hvata nervoza, jer se polako priblizavaju 40 - tim.
Ja se ne zalim, dobro mi je ovako.
Dokle god covek radi ono sto ga ispunjava dobro je.
Danas sam u nocnoj smeni, dezuracu cele noci i cekati da pijane posaljem na ispiranje zeludca, da zasijemo rane drogiranima koji su se povredili u tuci, ili se samopovredili.
Iskreno, nisam volela nocne smene.
Iako smo imali jako obezbedjenje i kamere na sve strane, nekako sam imala fobiju od nocnih smena. Ali kad' god samu sebe zaplasim crnim mislima, kao da sam vidovita pa znam sta ce se desiti, setim se sta imam kuci i koga cu sve zagrliti kada dodje kraj smene.
Ljudi koji rade nocne smene obicno jedva cekaju da dodju kuci kako bi se zavalili u krevet kukajuci kako su imali previse posla. Ja nisam takva. Obavezno sa suprugom popijem jutarnju kafu, istusiram se, izgrlim osobe koje moj zivot cine sretnim, jer, ko vam moze garantovati da cete se probuditi iz tog sna? Svaki slobodan trenutak iskoristite tako sto cete vasoj porodici pricati kako ih volite, pruzite im zagrljaj, kako bi znali da ste tu za njih i oni za vas. Nikada ne znate sta vas sve u zivotu moze snaci, jer sudbina moze itekako iznenaditi. Mi smo obicno tada nespremni i ne umemo da se izborimo sa situacijom.

'' Postoje one tuge o kojima nikad' ne pricas. Zakopas ih pod jastuk i one mirno cekaju da padne noc. ''

Zivot nas ponekad' uhvati nespremne, kada pomislimo da su svi oko nas srecni i da, napokon sve ide svojim tokom, obicno nas tada sudbina opet iznenadi.
Sahrana teta Jele je prosla u miru, kada se razbolela i dobila jaku upalu pluca, zamolila me je da dodjem kod nje i budem tu kada njena dusa napusti njeno telo i da se ne plasim. Prvo sam mislila da je hvata neka paranoja. Otisla sam u teta Jelino selo nakon toliko godina. Toliko uspomena me veze za to mesto. Lepih i ruznih trenutaka. Rekla mi je da su joj napokon dosli u snu njeni voljeni kako bi joj saopstili da njeno vreme polako dolazi. Da bi trebalo da se pripremi. Bila sam tuzna, tada smo obe zaplakale i setile se zajednickih trenutaka.
'' Sta bi bilo sa mnom da mi sudbina nije donela moju hrabru Jelu?
Gde li bih bila sada? Verovatno bih zivot provela u domu ili na ulici radeci kao prostitutka. ''
Uvek bih se najezila pri toj pomisli.
Koliko god da vam je zivot crn, zapamtite da ce iz tog crnila izaci i nesto pozitivno, onda kada to najmanje ocekujete, bitno je da budete borac i da se ne predajete.

Kada sam trebala da se porodim, od nervoze sam grizla sve sto mi je bilo na dohvat ruke.
Posto je Andrija bio sav u modricama od glave do pete, jos nervozniji nego ja, samo je to vesto krio, kupio mi je kod kineza neku plasticnu igracku da grizem, kao da sam beba kojoj izlazi prvi zubic pa me desni svrbe. Ni u snu nisam mogla da pretpostavim da ce u moj zivot doci ovakav covek. Bio je tako pazljiv, emotivno je dozivljavao svaki mesec mog trudnickog stomaka, nismo hteli da znamo pol deteta, ali smo se gadno posvadjali oko imena. Kuvao mi je, sakupljao ves da masina opere, cistio i brisao stan kako ne bih udisala prasinu. Osecala sam se kao kraljica.
Nisam prevelika vernica, ne molim se Bogu, ne idem u crkvu, ali to ne znaci da sam neka sektasica daleko bilo, ali sam sebe jednom uhvatila sklopljenih ruku.
'' Boze, znam da ti se ne molim cesto i da zapravo ni ne znam kako da ti se molim, ali sam cula od teta Jele da je Bog uvek prisutan oko nas, da Bog razume sve nase probleme i da samo trebam verovati u Njega. Molim te da mi das snage, iako Andrija mozda to ne primecuje, jako se plasim kako ce sve ovo ispasti zbog gubitka mog' deteta. Mog andjela. Toliko je vremena proslo od njene smrti, a ja i dalje osecam da je tu, prisutna sa mnom... ''

'' Gospodjo cestitamo Vam, dobili ste sina. Sve je u najboljem redu, ne brinite. Cestitamo roditeljima. ''

Tu recenicu sam cula pre tacno cetiri godine. Svakog jutra kada ustanem ja razmisljam o tom neopisivom momentu. Bili smo tako srecni, ispunjeni, zadovoljni, bili smo srecno zdravi, ukoliko me razumete. Kumovi su odmah potegli pitanje oko imena, Andrija je hteo da se zove Stefan, ja nisam dala jer je nekako staromodno. Obrni okreni ja sam izvukla pobedu. Dobila sam sina kome sam dala ime Konstantin. Zvuci jako lepo i moderno. Ima boje ociju na tatu, gustu smedju kosu, jos kao beba se videlo da je jako inteligentan i da cu ja kao njegova mama u buducnosti biti jako ponosna na njega. Bitno je da vasoj deci pruzite podrsku i da uvek budete prisutni bitnim trenucima njihovog zivota. Andrija je postajao sve uspesniji i uspesniji advokat, nervirao se sto je moj slucaj sa onim nesrecnikom u mirovanju. Koliko je zapravo novac mocan. Novac zaista busi gde burgija nece. Zalosno.

U pocetku Konstantinovog odrastanja sam bila jako plasljiva.
Cuvala sam ga kao malo vode na dlanu. Sto bi rekla jedna stara baka koja je moj pacijent:
'' Boze cerko, vi moderni roditelji ste stisli vasu decu i ne pustate ih da zive! To u moje vreme nije bilo! Ja sam i padala, grebala kolena, ruke, evo vidi, vidi sta imam oziljaka. Ali dete moje dok ti njega ne pustis da ono padne, da okusi ukus zemlje, prasine, uvek ces biti tako stisnuta i nervozna. '' Zena je bila potpuno u pravu. Kad god bi zakasljao, kinuo.. ja bih se ponasala kao pomahnitala.
Mada mislim da bi ljudi trebalo da me razumeju. Ipak sam izgubila svoje prvo dete. Upoznala sam dosta novih poznanica, drugarica, kada bismo vodile decu u parku uvek bismo satima pricale.
Sonja se u poslednje vreme udaljila od mene, ali dobro.
Sve ima svoje kako i zasto, neka je.
Dobila sam posao koji sam zelela. Zvanicno sam postala doktoka. Bila sam tako nervozna kada sam prvi put usla u svoju kancelariju. Kada sam dobila priliku da upoznam svoje prve pacijente gledala sam ih kao da sam pala s' Marsa. Izgledalo je kao da su oni doktori, ja pacijent.
Ponekad nismo ni svesni  koliko vreme brzo ide. Bojala sam se da ce Andrijina ljubav prema meni prestati, medjutim bila je sve jaca i jaca. Zaista je bio muz kakav se samo pozeleti moze.
Uvek je tu da pruzi podrsku, pruzi snagu, ljubav, paznju...

'' Ako mislite da ste pocinili greske u svom zivotu, to je znak da jos uvek niste sve iz njih naucili. ''

- Pavle Biuklija 

Sadasnjost...

Neka prevelika buka je u hodniku. Radnice na salteru su jos jednom pokazale da ne znaju kako da rade svoj posao. Jos jednom su, po ko zna koji put, probudile gnev medju ljudima koji cekaju.
Izasla sam u hodnik i navalila se na vrata svoje kancelarije. Posmatram.
Posmatram sve te ljude, razlicitih generacija, kako se bore za svoje mesto u redu, kako jedni druge napadaju da su oni bili na njihovim mestima, da se ne guraju, psovali su radnice na salteru, gurali se medjusobno. Osecam se kao da sam u nekom akcionom filmu. Mozda cak i u hororu. Samo cekam da se pacijenti pretvore u zombije, da ja pocnem da bezim kao jedina nezarazena.
'' Doktorko, da li je sve u redu? Nisu Vam doneli kartone pacijenata, ili? ''
- Ne. Sve je u redu sestro, uzivam u filmu. Zar ne vidis?
'' Oh, to. Ne obracajte paznju. Ako zelite pozvacu Tomu iz obezbedjenja da dodje? ''
- Neka. Posmatram ih i bas cu gledati dokle misle ovako. Takodje posmatram i tvoje koleginice kako se ponasaju prema tim jadnim ljudima.

Nakon naporne smene se vracam kuci i zaticem moje najvrednije bogatstvo kako me ceka kako bismo svi zajedno vecerali i nakon toga uzivali u nekom filmu.
'' Mmmm ljubavi, i danas si mi bio vredan u kuhinji.''
- Sve za moju doktorku vrednicu.
Kada bi me poljubio svojim neznim usnama, sva nervoza i bes bi nestali.
On je bio moj najbolji lek. Svaki dan se zahvaljujem sudbini sto mi ga je dodelila.
Sutra imam slobodan dan, posveticu zivot sebi, malo soping, frizer.
Andrija ce biti na poslu, Konstantin u vrticu sa svojim prijateljima.

Ispratila sam moje decake i skuvala sebi kafu.
Obozavam jutarnje kafe koje bih mogla piti satima.
Culo se zvono na vratima.
Otvaram vrata i zaticem sebe kako buljim u nekog coveka. Odnekud mi je poznat, ali ne znam odakle. Te oci, taj pogled.. hm..

Milan.

'' Sta ces ti ovde smradu jedan bedni?!
Ko ti je dao moju adresu?! ''
- Zdravo i tebi Marijana. Mogu da udjem?
Jedan samar, drugi, dvadeseti...
'' Sada udji picka ti materina. "
Za kraj sam mu zadala udarac izmedju nogu i zatvorila vrata njemu ispred odvratne face.

Nije odustajao, te je poceo pricati, samo ne znam kome.
'' Marijana, znam da sam prema tebi najvise pogresio i da za to oprostaja nema. Bio sam mlad i lud. Tek sam nedavno shvatio sta sam u proslosti uradio kada mi je zena podarila blizance. Kada sam ih prvi put uhvatio za njihove malene rucice, shvatio sam sve. Ne znam da li je dovoljna rec izvini, znam da nije, ali ipak zelim da znas da se kajem za sve sto sam uradio. Roditelji su me prisilili na mnoge stvari, stvari na koje nisam zeleo. Morao sam mesecima da ucim strani jezik, da se prilagodjavam drugoj sredini, skoli, ljudima. Bio sam uplasen i ne sav svoj. Molim te za mrvicu razgovora. ''
- Odlazi govedo jedno pre nego sto pozovem policiju!
Umesto sto meni pricas ta sranja idi zapali svecu svom detetu koje je umrlo i kome nikada oci nisi pogledao! Stoko ljudska bezosecajna!
Tisina...
Otvorila sam vrata i videla da je otisao.
Bas lepo. Sada me ocekuje saka tableta za glavobolju i nervozu.
Andriji nisam spominjala taj scenario.

'' Sudbina me je postavila na ovu stazu, za drugu ne znam. I koracacu po njoj dok u meni ima snage. Treba tako, to je moj zadatak i moja zivotna svrha. Ne pitam da li je pravedna, moja je.''

- Mesa Selimovic 

Bilo je nesto u Milanovom glasu sto je licilo na pokajanje. Naravno da mu nikad' ne bih oprostila, unistio mi je zivot. Sem Andjele mi nista dobro u zivotu nije doneo. Videla sam da se dobro drzi. markirana odeca, cipele od ko zna koliko eura. Bravo za njih. Uspeli su u svojoj zamisli. Gadno je to kad je covek prljav u dusi, tada ni jedna suma novca ne moze oprati tu prljavstinu.
Nakon toga sam saznala da mu je moja, tako dobra drugarica Sonja, pisala mesecima unazad.
Obavestavala ga je sta se dogadja u mom zivotu. Dala mu je cak i moju adresu. Prodala se za 50 eura koje je dobila preko western uniona. Nadam se da je sa slatkocom potrosila tu sicu, jer je izgubila nesto vredno. Dugogodisnje drugarstvo.
Da li ste nekada imali tu priliku da na svojoj kozi osetite kako boli kada vas proda vama draga osoba? Osoba za koju nikada ne biste pretpostavili da je takva? Boli, znam. Ali sve ima svoje razloge. Ljudi ce uci i izlaziti iz vasih zivota. One prave ostavite u svom okruzenju, drugima pozelite srecan put.

Milana sam jos jednom videla na Andjelinom grobu.
Posmatrala sam ga sa strane i slusasa. Kajao se za sve sto je u proslosti uradio sa njenom majkom, sa mnom. Nisam rec progovorila, samo sam slusala. Po prvi put sam ga videla kako lije krokodilske suze. Kazu ljudi da treba oprostiti svakome, ali ne i zaboraviti. Tako sam i ja uradila.
'' Oprastam ti. ''
- Molim?
'' Mozes da molis posle Boga za pamet, kazem oprastam ti. Ne zbog sebe vec zbog naseg pokojnog deteta i njenog mira. Znaj da je ovo nase poslednje vidjanje. Ne zelim da ti vise ikada u zivotu vidim tu facu. Mozes da povedes i Sonju sa sobom kod tvoje zene da ti bude dadilja. Ponudi joj neku sicu od plate i glumice ti kucence. Kazi roditeljima da se nadam ce trunuti u Paklu. Da su mi sada ovde pljunula bih u pravcu njihovih odvratnih faca. Nadam se da ces svakog dana ustajati i da ces razmisljati kako je meni bilo, godinama unazad. Gde bismo bile tog perioda da nije bilo pokojne teta Jele. Nadam se da nocima neces spavati, nadam se, da cete savest ubiti jednog dana. Zbogom Milane, uzivaj u svom bogatom zivotu. Tvoji roditelji takodje. Tvojoj deci zelim sve najbolje, nadam se da nece imati tu priliku da upoznaju kakav si monstrum nekada bio. Oprosti se sa nasom kcerkom i molim te, odlazi. "
Otisao je.
Tada sam osetila da je sa njim otisao veliki teret koji se nalazio na mom srcu i dusi.
Po prvi put sam se nasmejala na grobu svog deteta.
'' Gotovo je duso majkina. Konacno je sve gotovo. Mozes pocivati u miru sada. Preostaje nam samo da me cekas gore, na nebu. Svi vi dragi moji ljudi. Jednom cemo se svi ponovo okupiti. Volim vas. ''

Nekoliko nedelja kasnije...

Konstantinov peti rodjendan. Dan je bio prelep. Andrija je na terasi pravio rostilj dok se dete igralo sa psom. Andrija mu je za rodjendan kupio psa. Zlatnog retrivera kome smo dali ime Maks.
Odmah su se sprijateljili. Posmatrala sam ih. Koliko je zapravo coveku potrebno malo da bi bio sretan. Zalosno je sto to ljudi ne shvataju. Idu kao muva bez glave, praznih srca i duse, u potrazi za, ne znaju ni oni cim. Zivot jeste surov, nece svaki dan biti pozitivan. Nekada cete razmisljati kako da dodjete do resenja nekog problema, nekada necete imati novca da platite racune ili kupite sebi odecu ili obucu koju zelite. Docice dani kada cete se osecati prazno i usamljeno. Tada sedite i porazmislite o vasem zivotu i postupcima iz proslosti. Da li ste mozda vi krivi za to sto vam se u zivotu desava? Da li je problem u vama samima? Ne dopusite vasem ponosu i egu da preuzmu kontrolu nad vama, idite tamo gde ste srecni, vreme provodite sa svojim dragim ljudima, sklonite se negativnih osoba. Ne dopustite da na vas uticu manje bitne stvari, imajte razumevanja za sve i svakog'. Nije bitno da li imate veliku ili malu porodicu, korisite svaki slobodan trenutak sa njima. Jer takvi momenti nemaju rok trajanja. Budite uvereni da se svakome sve u zivotu vrati. Milanovim roditeljima je firma u Austriji propala i sada zive bednim zivotom na selu. Milan je ostao tamo zahvaljujuci papirima svoje zene, moja tetka je umrla jako bolnom smrcu, sama. Sonja je dobila otkaz na poslu i sada vodi muku sa samom sobom. Sve je to sudbina.

KRAJ

Autor price i teksta Igor Ristovski
@igor_witch
Sva autorska prava zakonom zasticena!