ZABORAVLJENA

ZABORAVLJENA

Svako jutro je identicno.

Vidim ljude koje sam poznavala citavog zivota, sa kojima sam pricala, cestitala praznike, ponekad' se i posvadjala. Vidim ulicu gde sam se kao mala igrala, jurila i trckarala sa ostalom decom iz komsiluka. Vidim svoju prvu komsinicu, baka Milku kako sa velikom paznjom neguje svoje muskatle, deka Mileta kako psuje, jer ne moze da popravi svoj bicikl i ostale komsije kako negde jure. Posao - kuca, i obrnuto. Posmatram sve te ljude iz dana u dan. Zarobljena sam tu vec mesecima unazad. Ne umem pronaci izlaz, verovatno sam na nekom zadatku. Trebam doci do nekog zakljucka. Svi su tu, zivot ide dalje. Boli me sto moju majku Biserku vidim najmanje. Iako je proslo skoro dve godine, cini mi se da je njena bol sve veca i veca. Nije tacno da vreme leci sve. Srce najvise pamti, zato najvise i strada. Jos manje vidjam svog supruga Ivana, samo sam ga jednom uocila kada je dosao do praga moje kuce i mojoj majci dao neki papir. Nije se zadrzao duze od 30 sekundi. Moja majka ga je gledala sa malom kolicinom prezira. Nikada nisam umela da shvatim zbog cega ima toliki prezir ka njemu. Bila sam u braku unazad pet godina. Moje ime je Andjela. Mrtva sam vec skoro dve godine. Ubijena sam u blizini svoje kuce odakle ih posmatram.

Moj ubica jos uvek nije pronadjen.

'' Suvise se nepotrebno opterecujemo tamom analiza umesto da bezazleno zivimo i uzivamo u sitnicama koje zivot znace. ''

Oduvek sam sebe gledala kao obrazovanu, poslovnu i sposobnu zenu.

Jos kao mala sam imala velike snove o sebi, nikada se nisam odricala svojih ciljeva, iako je bilo trenutaka kada bi me volja napustila. Tada bih se obicno setila svog pokojnog oca koji me je jos kao malu ucio da je skola jako bitna, i da zato trebam dobro razmisliti koju skolu i smer zelim da zavrsim. Zelela sam da budem uspesan advokat. To sam i postala zahvaljujuci svom trudu, radu i svojim velikim ambicijama. Priznajem bila sam jako ambiciozna i stroga prema sebi. Na fakultetu sam upoznala svog buduceg muza Ivana. Upoznali smo se tako sto me je slucajno sapleo, kada su nam se pogledi susreli oboje smo znali da se rodila ljubav na prvi pogled. Pogledala sam u njegove braon oci, koje su se prosirile i postale jos lepse. Zurili smo jedno u drugo dobrih par minuta, te mi se izvinio za svoju nepaznju. Visok oko 180cm i jako lepe gradje odavao je utisak jednog ozbiljnog momka. Iako je bio mojih godina, imao je drzanje odraslog poslovnog coveka. Svidelo mi se to kod njega, kasnije kada sam ga upoznala shvatila sam da i on ima jako velike ambicije i da je jos vise strozi prema sebi. Uvek bi me ucio da covek prvo mora razmisljati o sebi, pa tek onda o drugima. Nije voleo slabice. Bio je na zavrsnim studijama dok sam ja tek bila upisala prvu godinu pravnog fakulteta. Kada smo se vencali, odmah mi je iskreno rekao da ne planira da imamo decu skoro.

Prvo je hteo da postanemo sto jaci finansijski i stambeno. Iako sam bila jako ponosna na njega, ponekad bih se zapitala za koga sam se ja to udala?

Moja majka ga nikada nije volela. Pricala bi mi dok smo se zabavljali da se udaljim od tog coveka, jer joj je jako sumnjiv. Rekla bi mi kako ima prevarantski i podmukao pogled i da su takvi ljudi najgori. Ipak je ljubav pobedila sve prepreke i nedoumice. Valjda sam slusala svoje srce. Smrt mog oca me je jako poremetila. Mislila sam da ce moj otac, moj heroj uvek biti uz mene kao moja najveca podrska. Zamisljala sam kako me sa osmehom i velikim ponosom posmatra dok mi urucuju diplomu zavrsenog pravnog fakulteta sa najvisim ocenama. Zato covek nikada ne treba nista planirati unapred, treba pustiti sudbini da odradi svoje. Cesto bi me bolela glava i bilo bi mi krivo kada se neka moja zamisao nebi ostvarila, kasnije sam shvatila da ne trebam biti naporna i da jednostavno shvatim da je sve to zivot. 

Bila sam jedinica i zbog toga sam bila jako mazena i pazena od strane oba roditelja. 

Ziveli smo u jednoj skromnoj kucici u Aleksandrovoj uilici. Bili smo jako srecna i slozna porodica. Kada imate podrsku svojih najmilijih sva vrata su vam otvorena za sve. Volela sam svoju sobu, kao mala sam lepila postere po celoj sobi, volela sam jako da crtam i da ucim. Bila bih jako besna kada bih saznala da nemamo nista za domaci. Tada sam dan provodila uceci, vezbajuci matematiku i crtajuci. Volela sam kod sebe slobodu kreativnosti. Kada ste okruzeni normalnom porodicom i pravim zivotnim vrednostima vreme jako brzo prodje. Tata mi je preminuo prirodnom smrcu, mama ga je zatekla u kupatilu. Samo je pao i vise se nikada nije probudio. Tada sam bila posla u osmi razred srednje skole. Sa njegovom smrcu je umrlo pola mene. Iako mi je majka bila jako velika podrska za dalju buducnost, ipak je oceva podrska bila jaca i iskrenija. 

Ivan nije bio romanticnog duha, njemu nikada nije bilo jasno kada bi na filmu ugledao scene gde muskarac priprema romanticno iznenadjenje za svoju lepsu polovinu. Gadile su mu se takve scene. Kada bismo izasli u neki klub uvek sam se osecala kao njegova senka. Nisam umela da se isticem u drustvu kao on, niti mi je to bio prioritet. Nekoliko puta bih ga zatekla kako mu je pogled usmeren ka drugoj zeni, ali me je smirivalo to sto sam znala da ce ipak spavati u nasem krevetu i da samo moze sanjati o drugim zenama. Bila sam jako strastvena zena, znala sam da zadovoljim svog muskarca i da ucinim da mu sa mnom nikada ne dosadi. On nije voleo jutarnji seks, kao ni odnose na nekim cudnim mestima poput poda, lifta, fotelje.. Bio je jako staromodan tip, takvi su mu bili i roditelji pa sam ukapirala da krv nije voda. Priznajem da mi je njegova podrska jako znacila tokom fakulteta, nakon fakulteta je odmah otvorio kancelariju i za kratko vreme postao jako uspesan u svojoj advokatskoj karijeri. Secam se da je ponekad' navijao alarm u pet ujutru, te bi me budio kako bih ucila da bih imala sto bolju ocenu na nekom ispitu. Tada mi je islo da ga stonom lampom udarim po tintari, ali bih udahnula duboko i doslo bi mi u glavi da je sve to za moje dobro.

Mesec dana pre mog ubistva se Ivan jako promenio, bio je jako potisten i osecala sam se jako neprijatno u njegovoj blizini, jer mi se cinio kao neki stranac. Volela sam ga svim srcem i dusom, ali mi se cinilo da se njegova ljubav prema meni gasi, to me je ubijalo. Mozda sam i umisljala, ne znam. Kasnio bi sa posla, cesto bi se vecera hladila na stolu, ja nikada nisam volela da jedem sama, tako da sam ga uvek cekala. Zato sam cesto puta spavala gladna. Uvek je bio snalazljiv sa svojim izgovorima tj. lazima. Svako jutro bi zapocinjalo nasom svadjom, onda se citavog dana ne bismo videli, uvece bi se cacnuli sa nekim glupostima i od te sitnice bi nastala jako velika svadja. Zivela sam u njegovom stanu, desavalo se i to da nam komsije pozovu policiju jer su mislili da cemo se medjusobno poubijati. Bio je 07.April, prelep dan i jako veliki praznik. Volela sam mesec April, kao i samo Prolece. Uvek bih se tada smejala sama sa sobom, ljudi bi me gledali kao da sam pobegla iz ludnice, ali nisam marila. Tog jutra sam se probudila pre alarma i kada sam se okrenula ugledala sam Ivana kako zuri u plafon. Po nacinu njegovog izgleda shvatila sam da je vec dugo budan, bio je u dubokom razmisljanju. Poljubila sam ga i zagrlila, kao da sam osecala da je to nase poslednje jutro. Kazu da covek oseti kad mu se priblizava kraj i da se tada seti celog svog zivota. 

Secam se da sam bila jako srecna, iz meni nepoznatih razloga. Samo mi je doslo da zagrlim sve ljude koje volim i da im kazem koliko mi svi oni znace. Poslala sam brdo poruka svojim drugaricama, neke su mi odgovorile kako sam pijana, jer im pisem tako rano, dok su druge rekle kako i one mene vole i da zahvaljuju Bogu sto je u njihov zivot usla osoba poput mene.

Ivan se tada ponasao kao robot. Iz ociju nista nisam mogla da mu procitam. Bila sam jako povredjena i dusa me je bolela. To se ne moze recima opisati. Zatim  me je samo pogledao, izustio je rec 'izvini', ustao i otisao da se tusira. Ja sam zurila na fakultet. Zurno sam se obukla, uzela torbu i zakoracila ka vratima. Nesto me je zaustavilo, te sam pokucala na vrata kupatila. Nije se odazivao, izrekla sam 'volim te' i napustila nas stan ne znajuci da se u isti vise nikada necu vratiti. Na putu do fakulteta me je zvala moja kuma Vesna, ona je bila moja i Ivanova vencana kuma, tako da je postovanje medju nama bilo ogromno. Vesna je uvek bila prisutna u znacajnim i teskim trenucima mog zivota. Bila je pravi prijatelj i uvek je pronalazila prave reci kako bi me utesila. Zvucala mi je jako cudno preko telefona, ali se klela kako je sve u redu. Imale smo taj fazon da se zakunemo ukoliko bismo sumnjale da neka nesto krije jedna od druge. Zavrsile smo nase caskanje i dan je krenuo super! Dobila sam brdo pohvala svojih profesora koje sam jako cenila, bila na kafi sa ljudima koji su znali da me nasmeju i osecala sam se kao malo dete kome su kupili jako zeljenu igracku. Napisala sam Ivanu poruku kako ga volim i tek posle sat vremena dobila njegovu povratnu 'i ja tebe.' Da li znate da kada napisete nekoj osobi 'volim te' i ona vam uzvrati sa 'i ja tebe' da to znaci da vas ta osoba zapravo ne voli? To sam odavno procitala na internetu. Zabrinula sam se i ugasila sam svoj telefon, bila sam jako iznervirana i povredjena.

Ceo dan za posecivala trzne centre i kupovala razne sitne gluposti. 

U stan nisam zelela da se vratim, pozvala sam majku i saopstila joj da namesti moj krevet i da cu prespavati kod nje. Bila je jako srecna. Moja ulica je jako tiha i preko dana i preko noci. Resila sam da pesacim, noc je bila predivna. Dosla sam do svoje ulice i pocela da posmatram kuce svojih dragih komsija, setila sam se svog odrastanja i koliko su ti ljudi nekada bili deo mene.

Osetila sam neku malu tugu i nostalgiju. Usporila sam korak i posmatrala cika Milana kako vecera sa svojom porodicom. Bili su za stolom on, njegova zena Marija i dvoje sinova Aleksa i Uros. 

Nasmejana i srecna porodica. Oduvek su odavali takav utisak, osecala sam se jako tuzno sto moja majka provodi sama kada su neki bitni praznici. Pomislila sam kako je samoca boli. Bilo mi je jako krivo. Te noci sam setajuci razmisljala o svom zivotu i resila da na neke stvari stavim tacku.

U dubini duse sam prihvatila da sve ima svoje kako i zasto. Odlucila sam da ujutru saopstim Ivanu kako je medju nama kraj, medjutim sledece jutro nikada nisam docekala. 

Priblizavala sam se svojoj kuci i odjednom sam se osetila jako cudno i nelagodno.

Neka jeza mi je prosla kroz citavo telo iako napolju uopste nije bilo hladno.

Na telefonu sam videla kako me Ivan nije zvao niti poslao bilo kakvu poruku. Bila sam kao neka jadnica koja moli za saku ljubavi. Kada sam htela da okrenem broj svoje majke i kazem joj da izadje ispred kuce osetila sam tezak udarac u predelu svoje glave. Pala sam i ispustila svoj telefon. Svest mi se gubila i nisam jasno videla. Glavu nisam mogla da okrenem i vidim ko je napadac, jako sam se uplasila, jer sam mislila da cu biti silovana i opljackana. Kada mi se leva ruka priblizila telefonu usledio je jos jedan udarac, zatim jos jedan... Put do moje smrti i mog poslednjeg izdaha je bio jako bolan.

'' Onom ko jednom ode, onom ko jednom zameni, onom ko jednom izda, ne verujte vise nikada. To su jednostavno takvi tipovi, takvi karakteri, tako zive citav zivot. Takvi ne trebaju nikome. ''

Ne znam koliko vremena tacno bdim na mestu gde sam ubijena. Nikada nisam videla scenu kako Ivanu i mojoj majci saopstavaju kako sam mrtva, kako mi je neko na podmukao nacin oduzeo zivot. 

Nisam mogla kao duh, da pristustvujem svojoj sahrani. Nisam mogla, iako sam jako zelela da pruzim zagrljaj utehe svojoj majci koja je nakon moje sahrane izgledala kao zivi les. Ivan je bio utucen, medjutim njegova tuga se nije ogledala spolja. Mozda je patio za mnom, ali nije uspeo da pokaze. Ljudi cesto pomisle kako neki ljudi koji su izgubili svoje voljene zapravo ne pate za tom osobom zato sto ne nose crnu odecu. Svako pati drugacije. Ponekad je najsrecnija osoba zapravo najtuznija i obrnuto. Kao duh sam dosta razmisljala o svom zivotu, svojim postupcima, manama i greskama koje sam radila. Ceo zivot mi je leteo pred ocima svakodnevno. Secala sam se svih momenata svog zivota i shvatila koliko sam bila ispunjena ljubavlju svoje porodice. Nisam mogla da shvatim da li Raj ili Pakao postoje, sebe sam smatrala dobrom osobom tako da mi nije bilo jasno da li se nalazim u Raju ili sam zapravo zaglavljena izmedju ta dva sveta. Dan za danom je sve postajalo svetlije i jasnije. Mogla sam tacno da vidim sve te ljude i njihove dnevne i nocne rutine. Iako sam pokusavala da se pokrenem, da pokusam da pokucam na vrata svog doma, nisam uspevala. Htela sam da pruzim podrsku svojoj majci. Svaka njena suza me je ubijala iako sam vec bila mrtva skoro dve godine. Cula sam baka Milku kako prica jednoj baki kako moja majka vec duze vreme ne izlazi iz kuce, te se plasi da joj ne dodju na pamet neke crne misli poput samoubistva. Tada sam se jako uplasila. Nisam zelala da moja majka podigne ruku na sebe, vec da skupi snagu i sazna ko je ubica njenog jedinog deteta. Za dve godine sam Ivana ugledala svega par puta. Svaki put je bio drugaciji, iskreno nije delovao kao udovac, vec kao jako uspesan biznismen. 

Priblizavala se treca godisnjica moje smrti. Osecala sam se nekako drugacije nego pre, jace i snaznije. Zatim se otvorila jedna rupa ispred mene koja me je snazno usisavala prema njoj. 

'' O ne. Ipak idem u Pakao. ''

Dolazim k' sebi i shvatam da lebdim i da gledam ispred sebe mene kako koracam ulicom nocu.

Setila sam se da je to noc kada sam ubijena. Farmerice, bela kosuljica i teksas jaknica preko.

Pokusavam da se obratim samoj sebi kako bih sebe upozorila na opasnost, medjutim nije me cula druga ja. Priblizavao se trenutak moje smrti, meni nista nije bilo jasno. Zatim sam se okrenula i ugledala dve figure kako jako spretno i tiho koracaju ka meni. Bili su bosi, obuceni u crno, sa fantomkama na glavi. Iako se trudim da ugledam barem oci tih ubica, bezuspesno. 

Jedna figura je vislja od ove druge. 

'' Musko i zensko. Boze ko su oni? Zasto su oduzeli moj zivot na tako svirep nacin? Sta sam ja kome skrivila? ''

Zatim ova manja figura vadi nesto iz jedne crne torbe i zamahuje jako u predelu moje glave.

Zatvaram oci jer mi je jako mucno da sve to ponovo prozivljavam.

Kada su me dokrajcili i videli da sam preminula, skinuli su svoje fantomke.

Tada kao da se taj deo usporio, te sam jasno mogla da vidim i da konacno u svojoj glavi razjasnim dosta toga. Bila je to moja vencana kuma Vesna i moj suprug Ivan.

Nakon ubistva su se strastveno zagrlili i poljubili.

'' Ljubavi kurva je konacno ubijena. Nema je vise. Prepreke vise nema.'' - rekla je Vesna.

Ivan ju je ponovo zagrlio i zurio je u moje mrtvo telo bez trunke emocija.

Besna sam, povredjena, ljuta...

Kuma i moj muz su krivi za ubistvo.

O kako bolan osecaj. 

Vesna je zatim cucnula i pljunula u pravcu moje unakazene glave.

Ivan ju je opomenuo kako moraju ukloniti njenu pljuvacku, jer ce policija traziti bilo sta zbog DNK.

'' Kako si pametan dragi moj muzu. '' - pomislila sam.

Onda je sve postalo belo i ja vise nista nisam videla ni osetila.

Svesna sam da sam u kuci svoje majke. Prolazim kroz sve sobe i zatim odlazim kod svoje majke koja je spavala mirnim snom. Buncala je. Obratila sam joj se poslednji put.

'' Mamice ne plasi se, ja sam. Konacno mogu da ti se obratim. Bilo je potrebno puno vremena ali tvoja cera je konacno tu. Tako mi nedostajes draga majko. Molim te nemoj biti tuzna, dosla sam da ti kazem da si sve vreme bila u pravu po pitanju Ivana. On je ubica mama, on i Vesna. Molim te skupi snage i idi u policiju kako bi ponovo pokrenuli moj slucaj. Mora postojati neki dokaz kako bi se oni okrivili za ubistvo. Ne znam koliko jos vremena imam majcice draga. Zelim da ispunis moju poslednju zelju, molim te povrati se u zivot! Budi ona stara ti, sve je to sudbina. Jednom cemo se ponovo sresti, ti, tata i ja. Jednog dana cemo se ponovo smejati, tada se vise nikada necemo rastajati. Dok taj dan ne dodje ti imas da obavis jos puno toga. Ne znam kako izgleda moj grob, ali te molim da posadis puno belih Ruza. Znas da ih obozavam. Volim te mama....''

Nekoliko meseci kasnije su Vesna i Ivan uhapseni za moje ubistvo.

Osudjeni su na dozivotnu robiju. Na sudjenu nisu pokazali ni trunku emocija.

Vesna je cak saopstila sudiji kako bi ponovo to uradila bez imalo zaljenja. 

Ivan je svo vreme cutao. Unistio je svoj zivot, porodicu koju je mogao da ima sa mnom.

Tog dana me je zato Vesna uporno zvala da vidi gde sam i sta radim kako bi sto bolje isplanirali moje ubistvo, a da za to delo ne odgovaraju. Ponekad je potrebno vreme kako bi se neka istina otkrila, budite strpljivi, na kraju se sve sazna.

Posmatram svoj spomenik i svoju sliku na njemu.

Svesna sam toga da cu uskoro nastaviti dalje i da je moje putovanje zavrseno.

Drago mi je da je pravda zadovoljena. Posmatram Ruze oko mog groba, moja majka je nastavila svoj zivot. Krivo mi je sto je mozda nikada vise necu ugledati, bar ne na ovom svetu. Strpljivo cu je cekati tamo gore. Pogled mi odlazi ka nebu.

'' Tata, nadam se da me cekas u Raju. ''

Zatim nestajem.

KRAJ

Autor price i teksta Igor Ristovski
Instagram @igor_witch
You Tube kanal 'Igorove Recenzije'
Zabranjeno kopiranje teksta.
Sva autorska prava zakonom zasticena!