ŽIVOT DOKTORKE MARJANOVIĆ | Deo II

ŽIVOT DOKTORKE MARJANOVIĆ

'' Sudbina je ime koje cesto dajemo u retrospektivi izborima koji su imali dramaticne posledice.''

- J.K. Rowling

Deo II

'' Doktore Nedeljkovic, situacija sa pacijentkinjom u sobi 62 je nepromenjena. Satima unazad vristi, place, samopovredjuje se. Svakog bolnicara je ugrizla kada su pokusali da je smire.''
- Da li ste joj ubrizgali sedativ koji sam Vam rekao sestro?
'' Doktore, izvinite sto se mesam u Vasu profesiju, ali dali smo joj toliko jake sedative koje bi i kita uspavali. Plasim se da je ne dovedemo u jos goru situaciju? ''
- Kada Vi budete glavni doktor i nacelnik psihijatrijske ustanove Laza Lazarevic, tada mi se obratite. Sada mi se sklonite sa ociju i radite nesto , ukoliko zelite da zadrzite posao?!

Doktor Miroslav Nedeljkovic je bio zaposlenima poznat kao veliki namcor, mrgud i tezak covek za saradnju. Posto je imao srca da sopstvenu zenu sa kojom je bio u braku punih 20 godina, strpa u ludnicu, sta onda ocekivati za druge ljude? Svi su ga se na neki nacin bojali. Ne njega kao njega, vec su se plasili za svoje radno mesto.

'' Ta pacijentkinja se ne smiruje skoro godinu ipo dana. Od nje je Bog odavno digao ruke. Rauzmem izgubila je dete, niko se tome nije nadao. Sudbina je to, zivot. Koliko mladih ljudi svakodnevno umire sirom sveta? Nikada necu razumeti ljude. Bolje da odem da vidim sta je sa tom divljakusom. Rado bih je otpustio i pustio u neku sumu, jer je to idealno mesto za onakvu bolesnicu. ''

Dve godine ranije...

'' Ljudi te pazljivo slusaju, al' samo svoj glas cuju. Zato im manje kazi. Ljudi su tek onda ljudi kad' im se nista ne trazi, a mnogo im se nudi. ''

- Miroslav Mika Antic

Budim se u nekoj prostoriji, mracnoj i tuznoj. Tuga se oseca u vazduhu. Sparno je. Vruce.
Osecam kako mi se prasina lepi za lice, jer sam ustala sva znojava. Mora da sam nesto ruzno sanjala. Ja. Ko sam ja? Gde se ovo nalazim? Zasto je oko mene mrak?
U sobu ulazi neka sredovecna zena, odnekud je poznajem, ali mi se pogled muti i ne mogu bistrim okom da vidim ko je to. Obucena u crninu, sa tuznim licem. Tek tada sam prepoznala tu osobu. Bila je to Jela. Podigla je roletne do pola, okrenula se i upitala me da li sam dobro.
Nisam znala zasto me to pita, ali sam joj rekla da se osecam jako cudno. Nekako prazno, iscrpljeno. Osecam glad, a nisam gladna. Osecam zedj, a ne pije mi se voda.
Sela je pored mene i dodirnula mi lice svojom toplom rukom. Tim dodirom je izrekla hiljadu reci, puzila mi hiljadu zagrljaja i toliko poljubaca. Pored nje sam se osecala zasticeno. Ali, nesto je falilo, nisam mogla da se setim sta bi to moglo biti.

'' Dusice draga, kako si mi danas? Da li si dobro, mislim, kako se osecas? ''
- Ja... Ne znam teta Jelo. U glavi mi je cudno, u stomaku mi je prazno. Srce ni ne cujem da kuca.
'' Razumem duso, sve je to razumljivo. Da li zelis da se isplaces? Znas da je teta Jela za tebe tu uvek! Za sve sto ti treba. ''
- Ovaj, ne razumem te. Zasto bih plakala?
'' Zar se ne secas? '' , pogledala me je upitnicki, i pomalo uplaseno.
- Pa, jeste da se osecam cudno i osecam se kao posle operacije, anestezije, kako god hoces, ali nikako da dodjem do razloga zasto sam ovakva.
Izustila je samo jednu rec, jedno ime.
'' Andjela... "

Tada mi je odjednom svanulo, mraka vise nije bilo, pitanja vise nije bilo.
Sve je bilo tu, pred mojim ocima, kao neki film.
Svega sam se setila. Bolnice, Andjelinog tela, belog kovcega, puno cveca, ljudi, dece, sahrane, svestenika, tuznih tekstova, spustanje kovcega u zemlju...
Onda je ponovo nastupio mrak.

Par meseci posle...

'' Gospodjo Jelo, razumem Vas da ste joj kao druga majka. Da ste bili sa njom u njenim najtezim trenutcima, ali mislim da je najbolje da pozovete hitnu pomoc. Razumem Vas, tesko Vam je, ali ona se mesecima ne menja. Ne jede, retko kada popije par gutljaja vode. Ne prica ni sa Vama, kamo li sa mnom. Znate i sami da smo je u pola noci zaticali na Andjelinom grobu. Ponekad' bi se napila i otisla tamo da prespava. Ne zelim nikada da osetim ni 1% njenog bola, mogu samo da pretpostavim kako joj je. ''
- Draga Sonja, palo mi je par puta na pamet da ucinim to, ali se plasim da joj se stanje ne pogorsa.
Nikad' se nisam plasila nje, ali moram ti priznati da sam pocela da se zakljucavam nocu. Nema vise niceg u njenim ocima. Praznina bez povratka. Dno. Kada je pogledas u oci ne vidis nista.
Te noci me je Jela zatekla u svojoj sobi u 04:16h sa konopcem oko vrata. Htela sam da se pridruzim svom andjelu na nebu. Vrisnula je nekontrolisanim vriskom, probudila je celu zgradu tuznim vapajima za pomoc. Lupala od vrata do vrata. Budila sve redom.
Te noci su me zatvorili u ludnicu. Doktor koji je tada bio dezuran, dr.Nedeljkovic me nije pogledao ni par sekundi. Odmah me je proglasio ludom i strpao u neku sobu. Ako se to moze nazvati sobom.
U sebi ne znam koliko lekova imam, sedativa, injekcija, rupa od igli koliko god pozelite. Svi su mislili da sam luda. Ne, nisam. Ja sam bila ubijena. Iznutra. Zivi mrtvak koji jedva hoda zemljom.

Par nedelja nakon sto sto su me tretirali kao zivotinju, su me konacno pustili da udahnem svez vazduh. Iako sam bila izlozena elektrosokovima bila sam svega svesna. Nista ne moze da izbrise iz mog secanja te scene. Niti bih to dozvolila. Drago mi je sto sam raznoraznim glupim bolnicarima ostavljala oziljke po telu, kao i dragom dr.Nedeljkovicu. Iako sam nakon toga odvedena u samicu gde su me kupali led ledenom vodom, udarali, samarali, sve sam izdrzala. Zato sto sam imala cilj. Da moram da ustanem sa dna i nastavim dalje. U tome mi je pomogao moj andjeo sa neba. Evo kako.

Jedne noci sam imala san. Sve je izgledalo tako realno, da me i dan danas obuzme neka pozitivna jeza, neka milina i toplina. Nasla sam se u nekom vrtu punom cvenih ruza, zelene sveze trave, u daljini se cula neka opustajuca muzika. Iz daljine sam ugledala nesto sto lici na andjela. To je zaista i bio. Bila je to moja Andjela. Bila je odevena u plavoj haljini, uz boju njenih ociju joj je savrseno pristajala. Bila je obasipana nekom svetloscu, bila je andjeo. Kada sam je ugledala pocela sam da placem i smeje u isto vreme. Htela sam da je dodirnem, ali nisam mogla. Iako nisam videla da joj se usta otvaraju, cula sam njen glas u svojoj glavi:
'' Mama, zelim da znas da si najbolja mama na svetu! Pruzila si mi ljubav, sigurnost, zastitu. Iako si retko pricala o mom ocu, skoro uopste, sada kada sam u Raju znam sve. Znam kroz sta si prosla, koliko si patila, koliko je sve to bilo bolno i zalosno. Ali mama ti sada moras da gledas napred. Moras da se trgnes i da shvatis da je sve to sudbina. Znaj da sam ovde sa bakom i dekom, cuvaju me i igramo se po ceo dan. Ne, ne. Ne mozes da nam se pridruzis, jer ti jos uvek nije vreme. Ali ti obecavam da ces znati kada ce biti vreme, jer cu ja tada biti prisutna. Volim te mama, obecaj mi da vise neces pustiti nijednu suzu! Smej se, imaces i zbog cega, mama, veruj mi!''
- Obecavam duso mamina. Volim te najvise na svetu kao i mog' oca i majku!

Tako je i bilo. Od tog dana je sve krenulo na bolje. Sonja i Jela su mi dolazile svakodnevno u posetu i radovale se zajedno sa mnom mom cudesnom oporavku. Doktor Nedeljkovic je bio u neverici, ali takvi ljudi su jednostavno takvi. Nikada ih ne mozete nasmejati, jer je njihova dusa prazna. Njihovo srce je obmotano nekom crnom tugom i tu pomoci nema.

'' Nasa sudbina na zemlji sva je u borbi protiv kvara, smrti i nestajanja. Covek je duzan da istraje u toj borbi i onda kada je potpuno bezizgledna. ''

Kada smo se vratili kuci, iako mi je bilo drago sto sam dosla svom kutku, sa druge strane je moje srce jako patilo. Dusa mi je bila ispunjena prazninom. Falilo mi je moje dete. Ali sam bila svesna svog obecanja Andjeli. Nema suza. Iako ljudi kazu da vreme leci sve, ne slazem se sa time.
Mozda samo ublazi neciju tugu, ali se od prevelike boli nikada ne izlecimo. Jela mi je rekla da je naredila majstorima da okrece ceo stan, da je htela da da u sirotistu Andjelinu odecu, ali nije smela da se ja ne bih naljutila. Rekla sam joj da cu to ja uciniti, ali kada dodje vreme za to. Tog popodneva sam otisla na kcerkin grob, odnela sam joj ruze koje je toliko volela. Iako sam obecala da nece vise biti kukanja, bilo je jace od mene. Sve sto je moglo da izadje iz mene tog popodneva izaslo je. Osecala sam se kao biljka u pustinji. Jako mi je pomoglo to. Kasnije sam je teta Jeli zahvalila sto je odrzavala grob mog' deteta. Okrenula se i otisla u sobu. Znala sam da je otisla da place, ali nije mogla preda mnom. Obecala mi je da ce ostati nekoliko dana kod mene dok ne stanem na noge. Doktor mi je prepisao neku terapiju koju nisam pila, jer nisam verovala njegovom nacinu lecenja. Zato sam cvrsto resila da i sama jednog dana postane lekar. Da sve te ljude iskreno saslusam, jer ponekad ljudi zele da ih jednostavno neko saslusa. Vratila sam se fakultetu i resila da nekako izguram to sto mi je ostalo. Okrenula sam novi list u svom zivotu, izbrisala ljude iz svog zivota koji mi nisu bili potrebni. Milan i njegovi roditelji nikada nisu dosli na grob moje kcerke. Nisam htela da ih kunem. Pogledala bih u vedro nebo i rekla " Ti znas sve. Pa vracaj svakome onako kako je zasluzio. ''

'' Ako na stazi zivota potrcis i padnes, podigni se, ocisti prasinu, jer ne gubi onaj sto pada vec ovaj sto ostaje da lezi. ''

Zivot ce vas mnostvo puta staviti na test.
Od nas samih zavisi kakav ce to test biti i da li cem proci ispit.
Znate i sami kada stari ljudi kazu '' dzaba ti svi fakulteti ovog' sveta, ako nemas onaj zivotni ''.
Slazem se sa time. Ostala sam sama u stanu. Nisam vise imala toliko razloga da mi stan uvek bude tip top sredjen. Ociscen, da mi kupatilo blista. Jela mi vise nije tu. Zamolila sam je da u selu poseti grob mojih roditelja i zapali svece. Ucila sam danonocno. Fokusirala sam se na taj cilj. Od toga mi je zavisila buducnost. Iako sam bila jako mlada sve zivotne lekcije sam prosla, i fakultete. Ostao mi je jos ovaj drzavni i da zavrsim sa tim'. Dosla je zadnja godina fakulteta. Osecala sam se jako ponosno, valja kad je covek sam na sebe ponosan. Bila sam srecna, u isto vreme i tuzna. Ali sam dopustala da vreme odradi svoje. Jednog jutra sam otisla na faks i svratila u kafeteriju da uzmem neki hladan nes, jer je napolju bilo vrelo. Cekajuci u redu osetila sam da me neko cuska, pipka, a to mrzim najvise. Imam fobiju od toga!
Okrenula sam se i malo se zacudila.
Ocekivala sam nekog musavog kretena koji se nije sisao godinu dana, takodje i briijao.
Prljavih trenerki i iscepanih patika.
Iznenadila sam se kada sam iza sebe ugledala gospodina u odelu.
Pomislila sam da je u pitanju neki profesor ili tako nesto. Bio je mozda jedno deceniju stariji od mene.
'' Izvinite, mozete li prestati da me gurate?! Nije mi potrebna operacija bubrega na zivo!!! "
- Mozda sam nenamerno, izvinite molim Vas. Ako ste se negde uflekali, platicu ciscenje.
'' Umem sama da operem, hvala! Samo pazite gde gledate i sve ce biti u redu. Ako zurite negde prepusticu Vam jedno mesto "
- Ha ha ne hvala samo se Vi opustite.

Nakon nekoliko dana se isti scenario ponovio. Tada sam prvi put osetila neke musko - zenske vibracije. Imalo je nesto u tom coveku. U njegovim kestenjastim ocima, u tom pogledu, faci. Izgledao je jako zgodno i skockano. Videlo se da je na nekoj funkciji, samo da nije politicar.
Ostale funkcije prihvatam, pomislila sam tada.
Onda je dosao period kada ga nije bilo danima, verujte da sam se osecala nekako nostalgicno.
Nedostajala mi je osoba za koju nisam znala ni kako se zove.
Nakon toga sam jedne veceri cekala bus da odem na drugom kraju grada do nekog marketa koji se tada otvarao, zbog popusta. Autobus je bio pun. Samo san cula neki glas.
'' Ej bubregu, juhu. ''
Okrenula sam se i videla njega. Nasmejanog i pun srece. Nisam mogla a da ne uzvratim osmehom. Volim takve ljude. Pozitivne i vedre.
- Oho hirurgu koji operise na zivo, otkud ti ovde? Mislila sam da vi na visokoj nozi ne znate kako izgleda sedeti u gradskom prevozu?
'' Ha ha! Mislim da smo napravili los start. Za pocetak da se predstavim, moje ime je Andrija.
Po struci sam advokat, unazad sedam godina. Onog dana sam bio u zurbi, a nisam mogao bez kafe, zato si me zatekla u kafeteriji tvog fakulteta. Kada sam te ugledao imao sam neki osecaj u sebi da ima nesto cudnog u vezi tebe. ''
Tada sam se uozbiljila i pitala ga kako to misli cudnog?
'' Kada te covek prvi put ugleda pomislice wow kakva zgodna cica. Ali kada si se okrenula prema meni tvoje oci su govorile nesto sasvim drugo. ''
Upijala sam svaku njegovu rec kao da sam pod nekom grupnom terapijom kod psihijatra. Imao je jako divan i smirujuci glas.
'' Nesto te muci, samo ne znam sta. Izvini sto se ponasam kao neka baba Vanga sada, slobodno me demantuj ako nesto gresim. Znam da sam za tebe stranac i da su te mozda vaspitali da ne verujes ljudima koje ne poznajes, ali posto imamo jos pola sata voznje, a guzva je, slobodno mi ipricaj sve. ''
Bilo mi je tako prijatno sa tim covekom. Neko bi rekao da je neki umisljeni debil. Imao je smedju proredjenu kosu, obrve smedje boje, cisto lice, visok oko 185cm, lepo gradjen. Sto je najbolje od svega toga, delovao je jako pametan i osecala sam se sa tim covekom kao da ga znam citavog zivota.
Tako je sve i krenulo. Ispricala sam mu ceo svoj zivot, o mojim roditeljima, detinjstvu, trudnoci, Milanu, Jeli, Sonji... i o mojoj crnoj sudbini.
Gledao me je tim ocima jako tuzno, skoro da nije ni trepnuo. Osecala sam se kao da sam skinula neki teret sa sebe, ne pamtim da me je, sem teta Jele, neko sa ovolikom paznjom saslusao vez ijednog prekidanja. Tada nije izustio ni rec, vec me je samo zagrlio. Nije to bio zagrljaj nekog manijaka koji grabi plen, niti bilo cemu slocno. Taj zagrljaj je govorio da me razume, da mu je drago sto sam to podelila sa njim i da ce biti tu za sve sto mi ubuduce zatreba. Cusnuo mi je u dzepu parce papira i rekao kako je ovo njegova stanica za izlazak, ustao i otisao. Ostala sam zatecena i u soku.

Kada sam se vratila u stan pogledala sam u papir i videla da mi je ostavio ustvari vizit kartu.
Advokat Andrija Jovovic i njegov kontakt telefon. Tada sam sela na terasi sa casom vina i pocela da razmisljam o svom zivotu. Od jedne nevine devojcice koja je zivela na selu do jedne od najboljih studenata medicinskog fakulteta. Kako je zivot nepredvidiv, ili sudbina? Kada u zivotu pomislite da sve ide kako treba desi vam se nesto sto niste ocekivali, i obrnuto. Treba uzivati u svakom trenutku i ljudima pokazivati da ima vrednijih stvari od novca. Te noci sam uhvatila sebe kako razmisljam o Andriji kao o muskarcu. Cak sam se postidela. Resila sam da pratim svoje srce i pozovem ga. Javio se posle treceg zvonjenja i kada se javio i cula mu glas, presekla sam se. Cutala sam jedno 20 sekundi.
'' Halo, halo da li se cujemo. Ko je to? ''
- Ovaj.. izvini Andrija sto te uznemiravam Marijana ovde.
'' Marijana? Neki klijent? ''
Ne idiote, tvoj pacijent kome si operisao bubreg na zivo. Oh ja mu nisam rekla svoje ime.
- Marijana pacijent ha ha.
'' Ha ha znao sam da si ti, prepoznao sam ti glas. Imas jako lepo ime Marijana, nekako ide uz tvoj karakter. ''
- Hvala, takodje. Mislila sam da te pozovem.. ovaj ... na ...
'' Na sta? ''
- Ma nista, ovaj, posto si advokat rekoh da te angazujem oko necega ako nisi previse slan.
'' Slan? ''
- Mislim skup ha ha izvini, tako se u mom selu gde sam rodjena kaze.
'' Aaaa haha, obecavam za tebe upola cene. Pricacemo o tome oci u oci, ako zelis i sada. Ukoliko nemas nekog decka tu hmm? ''
- Nemam ga odavno, pa izvoli na casu vina i prijateljski razgovor u dvoje. Adresa je...

Bila je to nezaboravna noc. Evo i nakon par godina kada se setim te noci, uhvati me neka milina.
Pricali smo kao navijeni i jedno drugom se ispovedali. Pili smo vino i vecerali, shvatili smo da smo preterali sa pricom tek kada smo videli da je napolju svanulo. Smejali smo se kao ludi. Na vratima me je pogledao i stavio svoje ruke na moje lice.
'' Marijana, jako si divna i draga osoba. Smejes se a prozivela si pakao. Tacnije prezivela i ja ti se divim. Mislio sam da je tip osoba poput tebe nestao sa dinosaurusima. Znao sam da su sada svi po tom internetu i da ce ljudi jos malo zaboraviti da pricaju jedni sa drugima. Hvala ti na divnoj veceri. Ostani uvek ovakva i znaj da tebe zivot tek ceka. U svakoj negativnoj stvari treba pronaci nesto i pozitivno, nesto sto ce te tog momenta pokrenuti.

Tada sam uradila nesto zaista ludo.
Ne, nisam ga poljubila.
'' Andrija, hoces li da se ozenis sa mnom? ''

Tu njegovu facu nikada necu zaboraviti. Prebledeo je u sekundi.
Kada je napustio stan bez ijedne reci, onako bled, pocela sam da se smejem kao ludaca.
Tek mi je sutradan doslo u glavi sta sam uradila, od sramote nisam ni otisla na fakultet da ga slucajno ne bih srela u kafeteriji. Osecala sam se kao najveca glupaca. Mangup glupaca. Razmisljala sam da li je to zbog vina, ali se nisam napila. Nemoguce da mi se toliko svideo. Tada sam shvatila da sam ja zaista prsla.

'' I nocas gledam u zvezde. Pitam se, sta je sudbina? ''

Bilo je oko 19h uvece, ja sam jedva izmigoljila iz kreveta i otisla pod tus.
Cula sam zvono, pomislila sam da je Sonja.
'' Hej, cao Marijana... ''
- Pobeguljo. Otkud ti?
'' Ovaj, hteo sam da ti se izvinim za moje nedzentlmensko ponasanje. Zatekla si me malo, ceo dan sam razmisljao o toj sceni, smejao se, vracao film i krivo mi je sto neko to nije kamerom zabelezio.
Nasmejala sam se.
- Ja treba tebi da se izvinim. Ne desava se svakodnevno da te neka ludaca koju poznajes par sati zaprosi. Jako mi je neprijatno. Nadam se da razumes. Posle svega sto sam dozivela dobro je da sam i ovoliko citava.
'' Taman posla, krivo mi je sto nisam jednu stvar uradio pre nego sto sam pobegao. ''
- Sta to?
'' Ovo. ''

Tada me je poljubio. Prilepio je svoje usne za moje i ljubio me bez stajanja, nakon soka sam i ja njemu uzvratila poljubac. Osecala sam se nestvarno lepo. Srce je ubrzano radilo, kolena su mi klecala od pozitivne treme, jer sam zaboravila kako se ljubi. Mora da sam izgledala smesno sa onim bademantilom i peskirom na glavi. Onda je on ucinio nesto neplanirano. Kleknuo je, izvadio kutiju sa prstenom i pitao me.
'' Marijana, znam da smo oboje ludi sto ovo ovako radimo, znam da ti o meni ne znas nista, dok si ti meni tvoj zivot ispricala, znam kroz sta si prosla i koliko si jaka zena nakon svega toga, sudbina jeste cudna i neizvesna, ali da li zelis da se udas za mene? "
Pre nego sto sam mu rekla odgovor pogledala sam ga u oci.
Oci govore ono sto ponekad usta precute.
Oci su ogledalo duse, oni vas ne mogu prevariti.
- Da! Andrija, ne znam zasto ovo radim, i trenutno sam jako zbunjena, ali da pristajem!

'' Nema Sunca bez svetlosti, ni coveka bez ljubavi. ''

- Johan Volfgang  fon Gete


Teta Jela se ljutila na mene sto sam sve tako ubrzala.
Sonja je bila u soku i grdila me je sto joj, kao drugarici nisam pricala o Andriji.
Nisu verovale da ja njega poznajem samo nekoliko dana.
Jela mi je drzala savete da se manem toga i da sam to uradila zbog prevelike boli zbog Andjele i da radim nepromisljene stvari.
'' Sta ako je to ono sto mi je Andjela rekla u snu teta Jelo?
Sta ako je Andrija taj koji ce moj zivot okrenuti na bolje? Znam da si u neverici, ali kada ga upoznas i pogledas ga u oci shvatices sve.
Tako je i bilo.
Svi su bili odusevljeni njime, rekli su da licimo kao par koji je godinama zajedno.
Saznala sam od Andrije citav njegov zivot. Da je kao dete jako patio bez majcinske ljubavi, da je kao mali gledao kako bi njegov otac dovodio pijan kurve i vodio ih u sobi gde je njegova majka nekada spavala. I on je, kao i ja imao san jos od malih nogu da postane neko i nesto.
Imao je starijeg brata, ali nisu bili u kontaktu. On je bio ozenjen i ziveo u Smederevu.

Vreme je proslo, ali moja tuga za detetom se nikada nije smanjila.
Bolelo je tu, na levoj strani. Iako sam obecala da necu plakati, srce zna kako je kada majka izgubi dete. Bice koje je devet meseci nosila ispod srca. Ali sam se cvrsto nadala da mi sudbina mozda sprema lepe stvari u buducnosti. Sve je islo jako lepo, zavrsila sam fakultet, preselila se sa Andrijom u njegov stan, diplomirala sam sa jako dobrom ocenom, bila sam student generacija i svi su bili ponosni na mene. Jela mi je tada pruzila majcinski zagrljaj. Pogledala sam ka nebu i imala osecaj kao da me svo troje sa neba gledaju.
'' Moji Andjeli cuvari... "

'' Ako je sudjeno, bice opet. Ako nije, desice se nesto bolje. Veruj. ''

Sledeca stavka u mom zivotu je bila - pronaci posao.
Predala sam CV u svim bolnicama i nestrpljivo cekala.
Andriju sam zamolila da tuzimo Milana, tj.da zelim da me on zastupa na sudu.
Iako Andjele vise nema, zelim da mu pokazem da nisam potonula, da sam postala jaka zena i da cu mu naplatiti za svaku bol koju mi je naneo.
Veza nije veza bez vodjenja ljubavi. Iako me Andrija nije prisiljavao na nista, osecala sam da ce nam veza ubrzo puknuti ukoliko nesto ne preduzmem. Zato sam mu jedne veceri pripremila iznenadjenje. Napravila sam romanticnu atmosferu, kada je dosao sa posla nije verovao svojim ocima. Upalila sam po citavom stanu mirisljave svece, laticama crvenih ruza napravila put do nase spavace sobe i ostavila casu vina sa porukom da je popije pre nego sto udje u sobu.
Cekala sam ga na krevetu. Bila sam odevena samo u cipkastoj crvenoj prozirnoj spavacici. Nije izustio ni rec. Svukao je sve sa sebe i dopustili smo da nas strast vodi. Ponasali smo se kao gladne zivotinje zeljne sveze krvi.

Dok je Andrija vredno radio na mom i ostalim slucajevima, ja sam bila prava domacica.
Spremala sam kuvana jela, naucila da mesim hleb, cistila sam i briskala. Sonja mi je skoro svakodnevno dolazila na kafu i trac parti, dok me je Jela malo zapostavila.
Bilo joj je nekako krivo sto je sve tako ubrzano. Razumela sam je.

Jednog suncanog junskog dana sam zalivala cvece na terasi.
Odjednom mi se cela terasa izokrenula i pala sam u nesvest.
Probudila sam se par trenutaka kasnije i pozvala hitnu pomoc.
Tada sam saznala jednu vest koja me je sokirala.
Javila sam Andriji da hitno dodje kuci.

'' Ljubavi gde si? Duso sta je bilo, presekla si me! ''
Gde te boli, sta se desava? "
- Ljubavi, pogledaj me u oci.
'' Zasto me gledas tako? Sta je bilo? Marijana, nervozan sam, mozes da cedis vodu sa mene koliko sam se od nervoze preznojio. ''
Stavila sam mu ruku na moj stomak.
- Ljubavi, postaces tata. Trudna sam.

Nastavice se....

Autor price i teksta Igor Ristovski
@igor_witch
Zakonom zasticena sva autorska prava!