ŽIVOT DOKTORKE MARJANOVIĆ | Deo I

ŽIVOT DOKTORKE MARJANOVIĆ

" Bog nece dozvoliti nijednoj osobi da te odvoji od tvoje sudbine. Oni mogu biti veci, 
jaci, mocniji ali Bog zna kako da preokrene stvari i da te odvede tamo gde trebas biti. ''

- Joel Osteen 


DEO I


Beograd.
Milionski grad raznoraznih ljudi.
Svako se bori sa svojim mislima i sudbinama.
Svako je zaokupiran stvarima i brigama koje su u 90% slucajeva totalno bezazlene, ali mi ljudi smo takvi.
Kada nam je u zivotu lose, mi kukamo na sve strane pokusavajuci da pronadjemo slamku spasa. Kada nam je u zivotu dobro, mi to ne umemo da cenimo i radujemo se sitnicama, vec se ponasamo kao gladne azdaje zeljne jos i jos, jos.. To ja ne bih  nazvala ni pohlepom. Ne umem da nadjem naziv za to.
Divan prolecni dan u Beogradu. Od ranog jutra je guzva, pogotovo u javnom saobracaju.
Usput, moje ime je Marijana Marjanovic. Imam 38 godina, jos kao mala sam sanjala o tome da ljudima spasavam zivote. Taj san sam ostvarila. Radim kao doktorka u glavnoj bolnici unazad nekoliko godina. Nisam se nikada pokajala sto sam prosla sito i reseto pre nego sto sam svoju zadnjicu smestila u stolicu svoje kancelarije. Ispricacu vam neke zanimljivosti iz mog detinjstva.
Detinjstva za pamcenje. Srecna vremena, srecne godine, srecni ljudi. Sada toga vise nema.

Detinjstvo sam provela na selu. Ne, nisam oduvek beogradjanka niti sam ikada patila od toga da budem u mestu glavnih zbivanja i desavanja. Volela sam svoje selo. Svoje roditelje. Imali smo malu kucicu, prelepo malo dvoriste prepuno raznoraznim cvecem. Volela sam miris pokosene trave. Moj tata Radivoje je zaista bio olicenje pravog domacina. Majka mi je bila jako vredna i sposobna zena. Mara moja. Ukoliko su vam roditelji umrli onda znate kakav je bol kada su ljudi koji su vam podarili zivot umrli, kada ih vise nemozete cuti, dodirnuti, zagrliti, kada vise ne mogu da vam pruze podrsku ili vam daju snagu kada u zivot nastupe crni dani. Imala sam ja podrsku svojih prijatelja i rodjaka, medjutim znate i sami da je drugacija podrska roditelja. Umeju da vam upute savete i podrsku kao niko drugi, zaista je istina kada kazu da su nam roditelji najbolji prijatelji. Umrli su jedno za drugim.
Moj otac nije izdrzao ni godinu dana nakon majcine iznenadne smrti. Umrla je u snu prirodnim putem. Najlepsa smrt, zar ne? Legnes da spavas, pocnes nesto u tom trenutku da sanjas i vise se ne probudis. Bezbolna smrt. Otac je umro od bolesti srca. Imala sam samo 15 godina kada sam sahranila i drugog roditelja. Do punoletstva sam bila kod moje tetke sa oceve strane. Ako postoji nacin da se objasni 'hodajuce zlo' , ona bi bila pravi primer za to. Volela sam skolu, volela sam da pisem, crtam, ucim nesto novo, cak sam u sredjoj prelistavala knjige starijih razreda jer sam bila znatizeljna sta cemo sve uciti. Onda mi se dogodilo jedno veliko bip - bip , znate vec.
Zaljubila sam se kao krava pred parenje u jednog decka treceg razreda srednje skole. Bio je pravi dasa. Zove se Milan. Oduvek sam znala da ce moj tip muskarca biti crn, visok, malo brade, tamna boja ociju, sportski gradjen. Doduse ni ja nisam bila za bacanje. Tetka mi nije dozvoljavala da se oblacim onako kako sam ja htela te sam nosila garderobu u ranac i usput se presvlacila u jednoj sumici. Uvek bih izgledala starije kada bih sebe zabetonirala nekim puderom. Novac sam sakupljala i kupovala sminku. Moja creva to najbolje znaju kako je. Ponekad bi se toliko culi da sam imala osecaj kao da sam na necijem koncertu. Zahvaljujuci Milanu se bol za roditeljima malo smanjio, sa tetkom nisam mogla da delim tajne, da je upitam kako se ljubi, o prvom seksualnom cinku. Uvek bi rekla da je ostavim na miru i da ne razume kako je njen brat izdrzao tako dugo sa mnom. Tada bih se zakljucala u svojoj sobi i pocela da placem. Samoca je zaista covekov najgori neprijatelj. San svakog tinejdzera je da ima svoju 'gajbu'. Slusala sam druge ljude kako pricaju da bi rado pobegli iz kuce, kako ih roditelji smaraju, poneki bi cak rekli i da bi voleli da nemaju roditelje.

Jedne letnje veceri mi je Milan saopstio kako mu je rodjendan i kako bi voleo da mu ispunim, tada, najvecu zelju koju ima. Pitala sam ga o cemu se radi i zasto mi nije rekao da mu je tada bio rodjendan, on je napravio onaj nevini pogled sa iskrivljenim ustima, na koji svaka devojka pada i poceo da se izvinjava. Izrazio je zelju da njemu pripadne ta cast da me ima prvi put. Bila sam zatecena i nespremna. Kao i svi podmuklo - bezobrazni muskarci, i on se tada okrenuo i rekao da zaboravim. Ja, naravno, guska zadrzim ga i zamolim da ostane i da cu mu ispuniti to, ali da se jako plasim. Rekao mi je da se opustim, da, bas sam bila opustena. Osecala sam se kao gorila koja je bila spremna da skoci sa vrha neke zgrade.

Detalje tog cina ne zelim da opisujem. Tuzno i zalosno, pomalo smesno. No, zivot ide dalje.
Nekoliko nedelja kasnije sam saznala da sam u drugom stanju. Gledala sam u doktorku i nisam trepnula dobrih tri minuta, mogla sam da udjem u Ginisovu knjigu rekorda. Kada sam tetki saopstila tu vest rekla mi je da sam drolja kao moja majka, da se pakujem i odem. Milan mi je rekao da ne razume zasto mu to uopste govorim, i da trenutno nema para da mi da za abortus. Okrenuo se i otisao. Nikada ga vise, do dan danas nisam videla.
Otisla sam sa jednom torbom, rancem punog knjiga i sa bebom u stomaku kod jedne rodjake sa mamine strane. Zove se Jela. Bila je zena toplog pogleda, zena sa jako velikom dusom i srcem. Tip zene kakav se ne srece svaki dan. Savetovala me je da zadrzim dete, jer bi abortus mogao prouzrokovati to da vise nikada ne ostanem majka. Savetovala me je kao svoje dete da idem u skolu dok stomak ne pocne da raste, i da ostale godine zavrsim vanredno. Tako je i bilo. Dosao je i dan porodjaja. Bila sam uplasena, izgubljena, posramljena. U selu su me proglasili najnemoralnijom osobom. Taj epitet sam dobila od ljudi koji su sve, samo moralni nisu. Selo kao selo. Jela me je drzala za ruku i tesila, dok sam ja lila krokodilske suze.

Koliko ste puta u zivotu osetili na svojoj kozi usamljenost?
Da li mozete da opisete to?
Ja bih mogla dva romana da napisem o tom pojmu.
Bili bi najprodavaniji nedeljama.
'' Cestitamo Marijana, dobili ste kcerkicu. Devojcica je.''
To je sve sto sam cula pre nego sto sam utonula u san.
U sebi sam samo pomislila jedno:
'' O sranje, devojcica. I ona ce se muciti kao njena mama."
U pocetku nisam zelela da je dodirujem, da je hranim. Nista.
Ali majka kao majka.
Ima li na svetu jaceg instinkta od majcinog?
Vece ljubavi od majcine?
Toplijeg zagrljaja od majcinog?
Nema naravno.
Zavidim vam ukoliko vasa deca znaju za ocinsku ljubav.
Otac kao kolac. Ima istine u tome.
Osetila sam prvi put majcinski instinkt kada je zaplakala tokom noci. Posto nisam mogla vise da podnesem tu dreku, ustala sam, upalila svetlo i prisla joj.
Znate i sami da svaka majka za svoje dete kaze da je najlepse, i da svako dete za svoju majku kaze da je najbolja na svetu! Tako i treba da bude.
'' Koliko si samo mala. Nevino bice. Zrtva svoje lude majke, mene. Majka. Sa 16 godina. Nespremna, odrasla sam nespremna. Nisi ti kriva. Ne znam sta bih ti rekla. Tezak period je pred nama bebo.''
Ruka mi je drhtala kada sam htela da je dodirnem. Srce je htelo da mi iskoci koliko je brzo kucalo.
Bila je tako mila i mekana, imala je blistavo plave okice, nekoliko dlacica plave kose. Tada sam se prvi put nasmejala i zaplakala od srece. Mozda je sve to sudbina. Mozda je tako zapisano. Mozda..

Tada sam odlucila da joj dam ime Andjela. Jer je bila pravi mali andjelcic.
Dan kada sam izasla sa njom iz bolnice cu pamtiti kao jedan od najtuznijih dana mog zivota.
Vracam se opet na usamljenost.
Dok su druge porodilje docekivali sa celokupnom porodicom i prijateljima, mene je samo docekala moja Jela. Zagrlila me je snazno i obecala da ce sve biti u redu.
Dan za danom, vreme je letelo. Skolu sam zavrsavala vanredno, ali na vreme. Ocene su mi bile sjajne. Imala sam podrsku svojih profesora. U selu gde sam zivela su moje dete nazivali kopiletom.
Ako je moje dete za njih bilo kopile, pitam se da li bi svi oni smeli ici na DNK test?
Ma ne sumnjam da bi se iznenadili, ali neprijatno. U pocetku me je to pogadjalo, kasnije sam oguglala. Dok pricaju dobro je.
Od Milanovih drugara sam cula kako je sa roditeljima i sestrom otisao u Austriju.
Tamo su se preselili, tamo ce nastaviti skolovanje, kasnije i svoj zivot.
Nikada nije pitao za Andjelu i mene iako je znao da nisam abortirala niti su njegovi roditelji i sestra ikada hteli da cuju za mene. Mene ko sisa, ja sam nebitna, ali nikako nisam mogla da razumem da jedna baka i deka ne zele da vide svoje unuce.

Osvanulo je jedno predivno jutro. Otisla sam u kupatilo i pogledala sebe u ogledalu.
Iako sam imala svega 16 godina, izgledala sam tako odraslo!
Tada sam shvatila da ne trebam kriviti nikoga za svoju sudbinu.
Andjela nije greska, mozda me je neko pogledao sa neba i resio da mi Andjela bude motiv, inspiracija i da ne smem da padam ka dnu, posto sam ostala siroce.
Sve se desava sa nekim ralzogom, bilo dobro ili lose. Zapamtite to.
Ne krivite nikoga za svoje probleme, ne ocajavajte ako iz jednog pokusaja nesto nije ispalo kako ste planirali. Postoji i drugi, treci put. Dok imate volje i motiv, ima i nade. Nisam u pocetku znala kako da presvucem svoje dete, kako da ga nahranim, na koji nacin da je umirim kada bi kasno nocu plakala. Ali bila sam majka. Majka sve zna. Majka voli i cuva svoje dete bezuslovno. Cesto bih se setila svoje majke Mare, otisla na njen grob i tamo bih minutima plakala i jecala. Onda bi se vratila svom detetu i teta Jeli i shvatila da su mi oni sve. I da trebamo uzivati u svim sitnicama koje nam zivot daje. Ne treba covek biti grabljiv. Jedan dan ces jesti suv hleb, drugi dan hleb i so, vec treceg ces jesti hleb i supu. Sve ima svoje zasto i kako.

Bio je jedan kisoviti februarski dan. Jela se vratila iz prodavnice sva uzrujana i besna.
Pitala sam je sta nije u redu. Sela je sa mnom na kaucu i rekla o cemu se radi.
"Ona ce meni da zapoveda koga cu ja primati u kucu. Kucka jedna bedna!"
- Dobro Jelo sta je bilo? Zbunjujes me.
'' Zamisli duso sretnem na uglu ulice onu vesticu Branku sto zivi nedaleko od nas i poce da mi zavija kako sam svoj zivot bacila, kako sam u kucu primila teret, tj.tebe i bebu, kako ti ja nisam toliko blizak rod pa sam se toliko, je l' obavezala oko tebe. Bas je prava kucka duso, zivi sama pa po ceo dan ide od kuce do kuce i zavija i sakuplja traceve. Ajde sto cuje nesto, nego na to doda nesto iz svojih poganih usta pa to ti je da poludis! Svi znaju kakva je i opet je primaju u kucu! Ja vala ne, ne, ne. Muz i sin joj rade na gradjevini u Beogradu. Nema obaveza i sta je briga! Moze da laje! ''

Dok sam slusala sve te reci, koliko god bile bolne i ruzne jer dolaze od neke starije zene koja bi trebala da razume moju situaciju, bila je u pravu. Tada sam sebi cvrsto obecala da cu zavrsiti skolu, sacekati da Andjela prohoda, nacicu sebi malu kucicu ili stan i preseliti se u neki grad. Znala sam da za mene nema spasa ukoliko ostanem u selu. Nisam zelela da moje dete ispasta, da ne daj Boze ostane nepismena jer ne bih imala odakle da joj placam skolu. Jelu je to malo pogodilo, ali je razumela moju situaciju. Kada sam postala punoletna resila sam da posetim nekog advokata i savetujem se sa njim oko Milana. Dve godine su prosle od porodjaja, nikad se nije setio da pita za nas. Da li smo mozda gladne, zedne, ima li nase dete obucu, krov nad glavom?
Njegovi bivsi drugari su me obavestavali o njemu kako je postao jako bogat, ima devojku, njegovi otvorili neku firmu.
'' Bas lepo. Taman ce alimentacija da bude sto veca."
Da nije Andjele ne bih mu ni dinar trazila. Bednik.
Zavrsila sam srednju medicinsku skolu sa sjajnim ocenama. Profesori su bili na mojoj strani i rekli su mi da ce biti steta ukoliko ne upisem medicinski fakultet, da moram da ucim za prijemni i da cu, ukoliko ga dobro uradim, upasti na budzet.

Dan kada je Andjela progovorila, kada je izustila prvu rec 'mama'.
Dan kada je prohodala, i dan kada me je zagrlila cu pamtiti dokle god sam ziva.
Ukoliko ste majka znate o cemu vam pricam.
Resila sam da probam da upisem fakultet u Beogradu, jer mi je bio najblizi grad od sela gde sam zivela sa Jelom i Andjelom. Tako da, kad god bismo jedna drugoj nedostajale, za cas bismo se ja i Jele nasle. Od nje sam naucila dosta toga, hvala Bogu sto je ta zena usla u moj zivot. Bilo mi je jako zao kada sam shvatila da se blizi dan naseg rastanka. Opet ce ostati sama, samoca jako boli. Pogotovo kada ste starija osoba, zivot je jako okrutan. Mozda se desi da joj nocu pripadne muka, da je nesto zaboli. Ko ce je cuti i pomoci? Niko.
Apelovala sam da podje sa nama kada dodje dan preseljenja, ali nije htela ni da cuje.
'' Ovde sam se rodila, ovde sam rodila pokoknog sina Mihajla, odavde iznela les svog supruga Brace, i odavde zelim i mene da iznesu.''
Tada sam je jako zagrlila i pocele smo da placemo i zalimo za svojim sudbinama.
Dosao je dan prijemnog ispita, ja sam puno ucila jer je Jela cuvala Andjelu. Igrale su se po ceo dan, sve sto je moglo da se izgricka sto se noktiju tice, ja sam izgrickala. Jos malo i postala bih ljudozder sopstvenog tela. Milina. Sve je proslo dobro, sem toga sto sam bila nervozna.
Kako su moje buduce kolege bile samo skockane, a ja jadna. Jedva sam skrpila novac za kartu, kamo li za neku skupocenu odecu i obucu. Znala sam da me pojedini cudno gledaju i da se ismejavaju mom stajlingu, ali mi je na umu uvek bilo da uvek budem svesna zasto sedim ovde i zbog koga i cega bih trebala da uspem!
Tako je i bilo. Na rang listi sam bila medju prvima. Sa Jelom smo proslavile nasu pobedu tako sto je ona zaklala kokosku, i ispekla je celu sa krompiricima. Andjela je to obozavala. Hleb nije preterano volela. Bila je prava mrvica sa plavim okicama i dugom plavom kosom. Dusa majkina.

Nasla sam jedan stancic blizu fakulteta. Kada smo polazile Jela mi je dala svoju ustedjevinu. Naljutila bi se ukoliko taj novac ne bih uzela, tako da sam prihvatila sa velikom zahvalnoscu.
Platila sam kiriju unapred tri meseca sa tim novcem da posle ne bih tupila glavu. Andjela je bila jako srecna sto smo dosle u veliki grad, dok sam ja bila kao pokisli mis. Nista nisam znala gde se nalazi, bila sam kao azilant u sopstvenoj drzavi. Imala sam divne komsije, izdvojila bih devojku mog uzrasta. Sonju. Tako prijatna i mila devojka. Sama se ponudila da mi cuva Andjelu dok sam ja na predavanjima. Nedelja za nedeljom, ispit za ispitom vreme je letelo kao ludo. Jela mi je bila u posetu nekoliko puta, jadna dusa bila je izgubljena kao i ja kada sam prvi put dosla. Zezala me je kako vise ne pricam seljacki, i kako sam postala gradjanka. Koliko mi je falila ta zena, nasi nocni razgovori, njeni zivotni saveti...
Moj ljubavni zivot je bio vise nego haotican, nabaciali su mi se momci, medjutim kad god bi saznali da sam majka, sve bi to otislo u vodu. Pravo da vam kazem niko mi i nije trebao. Imala sam svoje dete zbog kog sam postala jaka zena, drugaricu Sonju koja je bila primer da nikoga ne treba osudjivati i da svaku osobu trebate saslusati pre bilo kakve osude. I imala sam svoj cilja, da zavrsim fakultet najboljim ocenama, nadjem posao, ustedim novac za neku malu kucicu ili stan i uzivam sa svojim detetom. Godine su prolazile, napunila sam 21 godinu. Zezala sam samu sebe da bih u Americi tek sada postala punoletna.
Sve je islo sjajno, sudbina je konacno na mojoj strani!
Andjelu sam upisala u vrtic gde je pronasla mnostvo divnih prijatelja, ja sam upoznala divne mame i tate te decice, radila sam u jednoj parfimeriji. Za sebe i svoje dete sam imala. Postupak protiv Milana oko alimentacije je jos uvek trajala, jer je gospodin bio pun para.
Znate li koliko boli kada preko suda trazite novac ocu svog deteta?

Onda je dosao dan kada sam vodila bitku sa sudbinom.
Dan kada je sudbina odnela pobedu.
Dan kada se moj zivot promenio iz korena.
I dan kada moj zivot vise nije imao smisla.

Vratila sam se iz fakulteta jako srecna jer sam saznala da sam jedan jako tezak ispit polozila desetkom. Necu morati da ga ponistavam ukoliko bih dobila nizu ocenu od devetke.
Dosla sam kuci i ispratila Sonju kuci. Igrala sam se malo sa Andjelom, posle je ona gledala crtace dok sam ja prala sudove. Andjela se pozalila kako je jako boli glava i stomak. Dala sam joj lek medjutim bol nije prestajao. Od bolova je dobila temperaturu 39. Prestrasila sam se i zvala hitnu pomoc. Rekli su da ce brzo doci medjutim nije ih bilo punih pola sata, pozvala sam taksi i otisle smo u glavnu gradsku bolnicu. Bila sam bleda kao krpa jer nisam znala kako da pomognem mom detetu. U bolnici su me svi gledali kao da sam pala s' Marsa, dok sam lekarima objasnjavala Andjeline simptome, gledali su me nezainteresovano, u smislu '' aha, aha, ok, ok. '' . Da sam mogla, zadavila bi ih tada. Na salteru su mi rekli da sacekam, i da je moje dete hitno otislo na operaciju.
'' Molim?! ''
- Da gospodjo, Vase dete je moralo hitno da se operise.
Vase dete ste trebali da dovedete ranije, ne sada kada je stanje kriticno!
'' Kriticno? Ok temperatura jeste opasna, ali...
- Gospodjo, molim vas, dan je bio dug i naporan za sve nas zaposljene. Molim Vas sedite i sacekajte doktora. I da, molite se ukoliko ste vernik, jer vidim da ste jako mlada osoba. Ne znam uostalom ni zasto ti persiram..
Doslo mi je da je zadavim sopstvenim rukama.

U 04:16h je konacno dosao doktor iz operacione sale.
Trazio me je pogledom i odmah me uocio.
Izgledala sam kao uveli cvet. Isuseni, kako god hocete.

'' Doktore kako je moje dete? Satima Vas cekam ovde, molim Vas recite mi gde je i kada bih mogla da je vidim? Kada se probudi videce da me nema i..
- Gospodjo molim Vas smirite se.
'' ... sigurno ce zaplakati i ja ne znam .. ''
- Gospodjo za ime sveta pogledajte me!
'' .. mozda je i gladna, ne znam .. ''
Tada me je prodrmao i pogledala sam ga u oci.
'' Gospodjo zao mi je, ucinio sam sve sto sam mogao, ali bolest je odnela pobedu.
Vase dete je umrlo."

Nastavice se....

Autor price i teksta Igor Ristovski
@igor_witch
Sva autorska prava su zakonom zasticena!