KOMŠIJE

KOMŠIJE

'' Svi nasi snovi se mogu ostvariti - ukoliko budemo imali hrabrosti da ih sledimo. ''


Svaka osoba na ovom svetu ima neki san. Nekima se snovi ostvare, ukoliko dovoljno veruju u sebe, dok se drugi jednostavno pomire sa time da su tu gde jeste i da mrdanja nema.
Moj san je da, iako zivim na selu, budem sto vise obrazovanija. Jos kao mala sam sanjala o ulicama Beograda, o lepoti i privlacnosti tog grada. Zavidela sam starijima od sebe  koji su vec studirali i hvalili se kako su saznali sta je zivot, tek kada su otisli tamo. Hvalili bi nocne izlaske, reke, parkove.. Upijala sam svaku njihovu rec. Zivela sam u malom selu gde pretezno zive stariji ljudi, dok su mladji napustili domove na selu i spas pronasli u velikim gradovima, jer posla nije bilo. Ukoliko ne biste rizikovali, propali biste. Moji roditelji su uvek verovali u mene i moju sestru Ivonu. Razlika izmedju nas je godinu dana. Svi koji imaju sestru znaju kolika je to ljubav. Recima se ne moze opisati. Imali smo malu kucu na selu, obradjivali malo poljoprivrede i uzivali u svakom danu. Bili smo slozni i iz nase kuce se nikada nije cula dreka, vika, niti bilo kakve neprijatnosti. Mama i tata su uvek bili nasa najveca podrska. Kada sam ja zavrsila srednju skolu obecala sam Ivoni da cu pauzirati jednu godinu kako bismo zajedno otisle u Beograd, gde bismo nastavile nase obrazovanje. Obe smo zelele da se bavimo medicinom, zato smo uvek bile svesne koliki nas napor ocekuje. Ali dokle god covek veruje u sebe i ima podrsku svoje porodice, sve se moze.

Dosao je i taj dan. Nasle smo kucu u jednom naselju koje nije bilo bas blizu fakulteta, ali smo bili svesni da moramo necega i da se odreknemo ukoliko zelimo da uspemo. Roditelji su nas finansirali koliko su mogli, bile smo svesne da moramo da trpimo i da put do ostvarenja nekog cilja nije lak. Baka koja je bila vlasnica kuce nam je korigovala cenu, ali nas je zamolila da kuca i dvoriste uvek budu cisti. Prihvatile smo. Bilo je to mirno naselje. Nismo nikog' poznavale i za nas je sve to bilo nepoznato. Nismo dopustale da nas strah nadvlada. Vremenom cemo se upoznati sa ostalim ljudima koji ovde zive. Ono sto smo na pocetku odmah primetile je da je zaista tiho, to nam je odgovaralo zbog ucenja. Prve noci smo se smejale kao lude, bile smo pozitivne i sa malom kolicinom neverice da smo uspele trudom i radom da ostvarimo deo naseg sna.
Ali covek mora uvek biti spreman na sve, jer je zlo podmuklo i nikada ne znas odakle te posmatra.

CENTRALNI ZATVOR, BEOGRAD.

'' 'ajde lencugo, pozuri malo. Izlazis na slobodu. Zar ne bi trebalo da se radujes slobodi nakon 15 godina provedenih ovde? ''
- Valjda.
'' Mada se ne raduj previse, takvi kao ti se uvek vrate na ovo mesto. ''

15 GODINA RANIJE...


Aleksandar Markovic. Dvadesetogodisnjak koga je ulica vaspitala. Od malih nogu je birao lose drustvo, majka ga je napustila, otac se svakodnevno napijao i nije ga bilo biga za svoje dete.
Aleksandar je odrastao pre vremena, zavrsio je ulicni fakultet sa visokim ocenama. Pridruzio bi se nekom klanu, i svake noci bi obijali trafike, mini markete i male benzinske pumpe. Obe ruke su mu bile tetovirane, od prstiju do ramena. Jos kao rani tinejdzer je vezbao i imao je jako misicavo telo. Bio je okruzen devojkama i zenama raznih generacija. Osisan na celavo, visok 192cm, sa velikim oziljkom na celu, sa leve strane usana je takodje imao mali oziljak. To mu je uspomena od bivse devojke koja je bila jako agresivna i nije mogla da se pomiri sa cinjenicom da je njihovoj, nazovimo vezi, dosao kraj. Jednog dana su mu saopstili da mu se otac obesio. Prihvatio je to kao da mu je neko rekao '' dobar dan.''
Ostali drugari koji su bili isti kao on, mozda cak i gori, su mu izjavljivali saucesce, no, to njega nije zanimalo. Obesio se tacno na dan njegovog punoletstva. Nazalost, on se jos odavno osecao kao punoletna osoba. Krivio je svoje roditelje zbog toga. Roditelje koji nikada nisu bili tu za njega. Svaki dan je bio sve vise zahvalniji ulici sto ga je naucila da je zivot jako surov i da covek nikoga ne treba zaliti.
Dve godine od pogibije njegovog oca su proletele jako brzo.
Svake nedelje su pljackali, policija nije imala srece da ih uhvati u kradji, tako da su se sa svakom kradjom osecali sve slobodnije. Dosao je na ideju da je vreme za nesto 'krupnije.'
Dosadilo mu je da pljacka sitnis, voleo je adrenalin. On ga je pokretao najvise. Tada bi se osecao jako mocno i ispunjeno. Pobednicki.
Banka. To je njegov izazov. Ali opljackati je u sred bela dana.
Usao je u banku kao svi normalni ljudi i cekao red. Bez fantomke, samo pistolj u zadnjem dzepu.
Napolju je bio kisovit jesenji dan. Njegova zamisao je bila opljackati banku, uzeti novac za sebe jer niko nije hteo da ucestvuje sa njim, pobeci sto dalje iz Srbije i uzivati nekoliko godina u luksuzu.
Mejdutim uvek je privlacio paznju na sebe, hteo to on ili ne zbog njegovog spoljasnjeg izgleda je svima bio sumnjicav. Dosao je na red i radnica na salteru mu se ljubazno nasmejala i pokazala koliko blistavo bele zube ima.
'' Zgodna riba ova mala '' , pomislio je u sebi.
Izvadio je papiric i dao ga njoj. Pisalo je kratko i jasno.
'' Spakuj mi diskretno sto vise novca mozes, diskretno, i ne pravi gluposti, jer imam pistolj u dzepu.
Uradis li bilo sta glupo, ode glava! ''
Prebledela je u licu za sekundu, osmeh joj je nestao sa lica i saopstila mu je da saceka minut. Grimasom joj je pokazao da se ne pomera odatle i da mu spakuje sve sto ima tu kod sebe, sve valute. Tako je i bilo. Nasmesio joj se u facu od uva do uva kada mu je predala veliku belu kovertu. Bila je prepuna novca. Izasao je iz banke sav srecan, ali kod Aleksandra sreca kratko traje. Sa ulice se priblizavao policajac koji mu je naredio da legne na pod sa rukama pozadi.
'' Aha, malo sutra! "
Video je na parkingu auto koji je imao otvorena vrata, potrcao je koliko ga noge nose i usao unutra i zapalio. Ali nije ni slutio da je na sedistu iza zaspala jedna zena koja je bila u osmom mesecu trudnoce. Njen suprug je izasao do marketa i ostavio vrata, ne razmisljajuci o mogucim posledicama. Kada se probudila bila je u soku kada je videla da nepoznati muskarac vozi auto njenog supruga u nepoznatom pravcu, velikom brzinom. Tada je krenula da panici i vristi, dok se Aleksandar presekao, kada se okrenuo saznao je sta ga je snaslo.
'' Samo si mi jos ti falila, pa jos trudna! Tu si nasla da spavas beskucnice! Je l' ti ovo skloniste ili sta?! ''
- Imbecilu!!!! Ja sam zena vlasnika auta koji si ukrao! Zazalices kunem ti se Bogom!!!
'' Bla bla bla. Gospodjo, da li ste svesni koliko njih mi je to do sada reklo? Haha, smesni ste. Mirnim tonom cu Vas zamoliti da predjete na prednje sediste, polako i fino. Ja cu usporiti zbog vaseg ogromnog stomaka, u redu? ''
- Unutra je beba idiote, blizanci! Nisam debela some jedan!

Voleo je takve tipove zena. Fascinirale su ga borbene zene koje se ne predaju datoj situaciji, vec se bore i grizu kao prave lavice.
'' E tako, tvoje ime je? ''
- Anastasija! Bila sam miss Srbije, miss Vojv...
'' Alo, alo tebra. Polako jebote. Ne pitam te za biografiju.''
- To nije kavaljerski! Moj muz nije takav, mogao bi dosta toga da naucis od njega! Uostalom, ko si ti?
'' Aleksandar licno. Da ti pruzim ruku miss? Haha ''
- Ne bih pipnula tu rucerdu, pih! Kidnaperu zena. Ja sam vlasnica kozemetickog salona! Muz mi je..
'' Prekini bre da brbljas vise! Jadan tvoj muz jebote! Covek verovatno nema ni 30kg. ''
- Zapravo ima 95kg! Rekla sam mu za UN dijetu, nece ni da cuje.

Imalo je nesto u ovoj brbljivoj zeni sto ga je odusevilo. Njen stav, smisao za humor i njena hrabrost, jer se nije uplasila za svoju bezbednost, nije mislila o tome da li ce nesto on njoj uraditi nazao. Ili njenim nerodjenim blizancima. Stigli su do jednog parka a Anastasija nije prestajala da melje. Aleksandar je naucio sve o njenom zivotu, njenim psima, o roditeljima njenog muza i sve vezano za kozmetiku. Po prvi put se osecao prijatno u drustvu jednog neznanca. Priznao je sebi da ce mu ova zena na neki nacin faliti. Pogotovo njeno blebecenje. Sreca ga nije dugo pratila jer su ga, kada je izasao iz auta, opkolilo jedno dvadeset policajaca sa svih strana. Pomirio se sa time da je dosao kraj i da ce za njegovo dobro biti bolje da se preda. Najvise mu je bilo zao te zene. Pogledao ju je kada su joj dali cebe i vodu, ona je njega pogledala i bilo je neceg u tim pogledima. Nije bila ljubav, vec kao neko drugarstvo. Nije izustila ni rec, samo mu je sapnula tri reci  '' cuvaj se, oprastam ti. ''

Sudija mu je izrekao kaznu od 15 godina zatvora. Saopsteno mu je da mora biti miran u zatvoru, da ne pravi nikakve gluposti, jer ce mu u suprotnom kazna zatvora biti produzena.
Dok je vreme jako sporo prolazilo, Aleksandrova psiha je postajala sve jaca i jaca. Zatvorenici kao i radnici zatvora su se cudili njegovom stalozenoscu. Kad' god bi mu saopstili neku losu vest, on bi sve mirno prihvatio. Na licu niko nije mogao da procita neku njegovu emociju, samo hladnocu. Tako su mu jednog dana saopstili da mu je majka preminula od prevelikog doziranja drogom, da mu je banka oduzela kucu gde je ziveo sa ocem zbog neizmirenih dugova prema banci.
Sve je to Aleksandar sa lakocom prihvatao. Kako su godine prolazile on je postajao sve pametniji. Citao je knjige, naucio je brdo novih stvari, sprijateljio se sa dosta drugih zatvorenika. Cak su ga, zbog dobrog vladanja, prebacili u odeljenju gde su zatvorenici radili i primali dnevnice za to.
Bilo mu je krivo sto ga Anastasija nikada nije posetila. Cesto se pitao kako li sada izgleda ta hrabra zena, kako joj je u braku i kako svi ti ljudi izdrzavaju sa njom. Prisecao se cesto trenutka njihovog cudnog poznanstva. Nedugo nakon sto ce ga pustiti saznao je da ce boraviti u nekoj kuci na nekom zabacenom beogradskom naselju. To je bilo prihvatiliste za zatvorenike. Njihov trenutni dom dok se ne zaposle i ne stanu na noge. Poslodavci obicno izbegavaju takve ljude, ljude koji imaju kriminalni dosije.

Aleksandar se nije mnogo radovao izlasku. Ok izaci ce na slobodu, kretace se gde hoce, ali kome da se vrati? Osecao se usamljeno i bedno. Plasio se samoce i cinjenice da postoji rizik da se ponovo vrati losim navikama iz proslosti. Kada je dosao do kuce koja ce u buducnosti biti njegov dom, video je ogromnu kucu na cetiri sprata. Jako lepo dvoriste,unutra je bilo jako lepo sredjeno, svaka soba je imala posebno kupatilo i po dva kreveta u sobi. To ga je obradovalo jer ne voli guzvu i nema poverenja u nikoga. Takodje ga je obradovala cinjenica da tu ne stanuju samo muskarci vec i zene. Preko prozora je ugledao dosta zenske populacije kako seta ulicom, i to ga je usrecilo jer nije opipao zensko telo vise od 15 godina. Desna ruka je bila njegova ljubavnica.
Dani su prolazili i on se osecao sve nervoznije i praznije. Nije imao prebijenog dinara u dzepu.
Znao je sta sledi. Neki poroci se jednostavno nikada ne izlece.

Jelena i Ivona su bile jako sretne sto su uspele. Jos jedan dokaz da covek nikada ne treba odustajati od svojih snova. Fakultet im je odlicno isao, ucile su, upoznale dosta novih ljudi, stekle su nova poznanstva i cak su se neki momci zanimali za njih dve. Bilo im je drago sto ti ljudi nisu imali predrasuda prema njima zato sto su poreklom sa sela. Cak su ih hvalili sto su skupile hrabrosti za takvu avanturu. Ivona je pronasla decka koji je bio jako dobar i pazljiv. Cesto je izlazila sa Darkom u nocne provode, to je Jelenu malo plasilo iz razloga sto bi mogla zapostaviti ucenje. Tako je to kada te grad proguta, zelis da istrazis sve, da pogledas sve, da otkrijes nesto novije, tako da je Jelena imala razumevanja za svoju mladju sestru. Kada bi ih neko sa strane pogledao rekao bi da su bliznakinje. Obe su imale dugu kovrdzavu kosu, kestenjaste oci, uvek pozitivne i nasmejane. Bile su visoke oko 170cm , skoro iste tezine. Razlika izmedju njih je bila ta sto je Jelena imala mladez na levoj strani obraza, blizu usana. Mnogi su je zezali kako je to jako privlacno i seksi.
Roditelji su ih zvali svakodnevno, pogotovo majka koja je brinula za svoja dva najveca blaga. Bila je tako ponosna na njih. Ako je njoj bilo uskraceno da se obrazuje i napreduje u svakom smislu, barem ce njene naslednice to sebi priustiti.

Bila je jako mirna i tiha noc. Aleksandrove kolege su bile rastrkane svuda po kuci.
'' Kakvi botovi jebote. Ne mogu vise ovako sa ovim kretenima, kao mutavci su. Fali mi adrenalina i neke promene. Odoh malo u izvidnicu. Mozda mi se posreci.''

Ana i njen suprug Mihajlo su spavali mirnim snom. Posto je bilo zagusljivo Ana je ostavila otvoren prozor kako bi ulazio cist i svez vazduh. Odjednom je osetila neku nelagodu jer je instinkt nikada nije prevario. Ustala je i pocela da osluskuje. U prvi mah je pomislila da joj se ucinila neka buka, ali cula je kako neki zvuk dopire iz njene kuhinje. Jos od kad se udala za Mihajla trazila mu je da se presele jer nije imala poverenja u svoj komsiluk. Iako su delovali kao radni i tihi ljudi, takve osobe su uglavnom najgore. Podmukle. Nedaleko od njihovog doma je bio dom za bivse zatvorenike. Mihajlo joj je obecao da ce se preseliti odatle kada beba malo poraste.
Ana je ustala i instinktivno krenula ka kuhinji, dok je njen suprug spavao cvrstim snom.
'' Kukavica '' pomislila je u sebi.
Dosavsi do kuhinje cula je da zvuk dolazi sa prozora, u tom momentu je ugledala nepoznatu osobu kako pokusava da udje u njihov dom. Vrisnula je i pozvala Mihajla.
Fascinirala ju je cinjenica da taj nepoznati muskarac i dalje pokusava da udje, iako je znao da kuca nije prazna. Uzela je noc i posekla ga po njegovim prstima. Cuo se krik, u tom momentu je dosao Mihajlo sav prebledeo i uplasen.
'' Zovi policiju! Neko je pokusao da udje u nas dom! ''
Kada su dva policajca dosla u njihov dom ugledali su zenu srednjih godina, koja je licila kao da je muskarac u telu zene. Borbena i jaka, dok je njen suprug bio mrsav i neuredan. Znalo se odmah ko je u toj kuci gazda. Policajci su pregledali kucu i konstantovali da iz kuce nista nije odneseno i da ce njihova patrola biti ispred kuce citave noci.

Ivona i Darko su te noci bili u Darkovoj vikendici. Jelena je ostala sama kuci. To joj je odgovaralo jer je morala mnogo vise da uci kako bi polozila jako tezak ispit. Bilo je pakleno vruce i sparno iako je bila noc. Jelena je ucila cele noci, bilo je skoro 04h ujutru i ona je odlucila da je vreme za spavanje jer je ocekuje jako naporan dan. Glava ju je bolela. Posto je bila na spratu smatrala je da nece biti problem da ostavi otvoren prozor jer je bilo tesko doci do prozora.
'' Jedino ako je neko Spajdermen '' pomislila je u sebi.
Cim je dotakla jastuk zaspala je.
Nije proslo puno i zacula je neki zvuk. U pocetku je mislila da sanja, kao da cuje da neko stenje od bola i kako psuje i izgovara '' sranje. ''
Pridigla se na krevetu i ugledala kako je na prozoru glava nepoznatog muskarca. To ju je preseklo, nije pocela da vristi vec je uzela stonu lampu i krenula ka tim covekom, u borbenom polozaju, jer nije htela da dozvoli da ta osobe udje. Ako to dopusti znala je da ce je taj covek silovati i ubiti.
Medjutim bila je jako slabija u odnosu na njega. Bio je odeven u nekoj kosulji koja je bila sva u flekama necije krvi, celav, misicav sa raznim oziljcima po telu. Tada se uplasila za svoju bezbednost. Krenula je da bezi ali ju je on uhvatio. Stavio joj je ruku na usta i rekao joj da umukne ili da ce joj prerezati vrat. Sklonio je ruku sa njenih usana, Jelena je pocela da ga moli da je ostavi na miru, da nema ni auti ni nista vredno i da ta kuca nije njena.
Aleksandar ju je posmatrao nekoliko minuta.
Mrzeo je ovakve zene. Zene koje se prepuste situaciji, zene koje se ne bore za svoj zivot.
Tada je odlucio da ova devojka ne sme ostati ziva.

U takvim situacijama covek ne zna kako da se ponasa, koji korak da napravi, kako da se izvuce iz toga. Tada se obicno setimo svih nasih dragih ljudi koje mozda vise nikada necemo videti. Jelena se osecala ranjivo i bezpomocno. Tada se setila da je njen telefon u zadnjem dzepu njenog teksas sortsa. Resila je da nastavi da ga nagovara pre nego sto ga malo smeksa i sebi oslobodila prostor za bezanje.

'' Vidi curo ovako je ispalo, jebi ga. Nisi ti kriva, u jako sam losem stanju, nedavno izasao iz zatvora i ne mogu vise da sedim miran u onoj kuci! Tu si gde si, jebi ga, neko mora da ispasta. Jos nemas novca, auta, a ja dekintiran jebote. Jos si mi videla facu. Ne ide to tako. ''
Jelena je otvorila vrata sobe i brzinom svetlosti izletela iz nje. Silazila je stepenicama kada je osetila da je necija ruka gura. Pocela je da pada i da se kotrlja. Sve ju je bolelo. Pocela je da puzi do izlaznih vrata, njegova ruka ju je zgrabila za kosu. Poceo je da je cupa i udara pesnice. Bila je sva krvava u licu. Na kraju ju je bacio preko stola kao da je parce papira i izvadio noz iz dzepa.
Jelena je jedva uzela telefon u jednoj ruci i ukljucila na ajfonu 'SIRI'.
'' Zovi tatu '' izustila je, telefon je automatski pozvao broj njenog oca.
- Sta to radis kurvo caleta zoves, a?
PREKINI POZIV, izustio je Alekdansar.
Jelena je osecala da se blizi njen kraj. Pocela je da place i da ga moli da je ostavi na miru i da nikome nece reci ko je bio njen napadac.
Aleksandar je odavno naucio da ljude ne sme zaliti i da ga nicije suze ne mogu pogoditi. I on je nekada lio suze, ali niko nije umeo da ga utesi.
Uzeo je noc i zabio ga u Jelenin stomak.
Nista nije osetila. Nastupio je drugi, treci ubod.
Tada je sakupila snagu i sutnula ga izmedju nogu.
Aleksandar se presavio a Jelena je uzela tanjir i razbila ga udarcem u njegovu glavu.
Pao je.
Jelena je bila sva u krvi, pocela je da gubi snagu jer je izgubila previse krvi.
Pozvala je Ivonin broj ali je iskljucila svoj telefon.
Roditelji joj se nisu javljali na telefon, nije imala snage da izadje napolje i da pocne da pravi zvukove kako bi joj neko pritekao u pomoc.
Pozvala je policiju. U blizini tog naselja je patrolirao ulicama jedan policajac.
Primio je dojavu kako se desio napad u njegovoj blizini, krenuo je ka toj adresi.

'' Policija, da li je neko ovde, javite se! ''
Tisina.
Goran je bio policajac vise od dve decenije. U svojoj karijeri se upoznao sa svim i svacim.
Usavsi u kucu primetio je da je unutra krs i lom. Bilo je krvi na sve strane.
'' Ako postoji zrtva koja je izgubila zivot, barem se nije tako olako predala '' pomislio je u sebi.
Izvadio je pistolj i krenuo u razgledanje.
U dnevnoj sobi je u onesvescenom stanju lezao muskarac.
Zatim je cuo kako odnekud dopire neciji glas.
'' Pomozite mi.. ''
Ustao je i otisao u kuhinju gde je zatekao kako bespomocno lezi neka devojka koja je imala rane od noza na stomaku. Pozvao je hitnu pomoc.
Jelena je pala u nesvest.

Kada je dosla k sebi, probudila se u bolnici. Bila je okruzena ljudima koji su joj znacili sve na svetu. Pocela je da place. Sa njom su bili njeni roditelji, njena sestra i njen decko Darko. Svi su je zagrlili i cesitali na hrabrosti. Svi su bili ponosni na nju. Ivoni je bilo krivo sto ju je te noci ostavila samu.
Ispricali su joj ko je bio covek koji ju je napao i pokusao da je ubije.
Sva sreca ostrica noza je za nekoliko milimetara promasila vitalne organe.
Izasli su iz sobe da bi Jelena dala izjavu policiji.

'' Da li ste nasli monstruma koji je pokusao da mi oduzme zivot? ''
- Gospodjice Jelena, izvinjavamo se, ali kada je policajac Goran izneo Vas do kola hitne pomoci kako bi Vam sto pre ukazali pomoc jer ste puno krvarili, on se zatim vratio kako bi stavio lisice napadacu.
'' I? ''
- Nazalost napadac je nestao.

KRAJ


Autor price i teksta Igor Ristovski
@igor_witch
Sva autorska prava zakonom zasticena!